Учитељ

646 Учи ЕЈ

не умеју да покажу руком како тече Сава, или да покажу руком, где је Ваљево, с које су они обале од реке Саве и т. д. А без оријентисања илузорно је свако изучавање географије, а упутити ученике да умеју оријентисати није тешко. У природи (на пољу) све оно што је од нас (или од неког места) ка оној страни, са које сунце истиче, јесте на истоку, а на западној је страни све оно што се налази од нас (школе, места) идући ка оној страни где сунце залази и т. д. На карти такође није тешко упутити ученике да се умеју оријентисати. Ученицима се скрене пажња да су се учени људи договорили, да се при цртању за северну страну узима она страна, која је ближа нашој глави — горњу страну, за јужну доњу страну, за исток стану што нам је до десне руке, а за западну што нам је до леве руке — с леве стране, па стајала карта на предњем зиду, задњем, левом, десном, усправљено или положено. При цртању н. пр. дворишта наставник прво обележи на табли школу, па онда пита ученике, ишта се од школе налази на северној страни, ученици одговарају: шупа, башта итд. наставник пита даље. А која се страна на табли узима за северну, ученици одговарају горња. Па где ћемо онда нацртати шупуг Ученици одговарају на горњој страни од школе и т.д.

ђ. Што се узима много имена, а не изучава се природа земљишта. У земљописној настави треба узимати само оно што је важније и карактеристично, а од голог набрајања многих планина, река, вароши и т. д., нема се никакве стварне користи, па и за сваки географски објекат треба по нешто казати, тако да ученици о сваком географском објекту имају ма и приближну представу. Тако при изучавању планина, река, места и т. д. увек за сваки објекат казати по нешто, за планину н. пр. каквог је облика, да ли је купаста (Авала, Букуља, Венчац); дугуљаста (Рудник, Цер, Јастребац); шиљата (Ртањ, Овчар); висораван (Златибор, Власина). За реку, да ли је брза (Млава, Ибар) велика (Морава) тиха (Дунав). За место, колико је, шта има у њему и т. д. У место празног набрајања географских имена изучавати висину, облик и нагнућа земљишта, јер од тога зависе скоро сви географски одношаји Тако, ако нека планина није сувише висока (испод 1500 м) онда ту има шума, извора, вода се после кише и од снега постепено слива те нема поплава; вегетација је бујна, насељеност већа и путеви бољи. Ако су планине високе а нису шиљасте онда има траве, а ако су шиљасте а голе онда кише роне стене, вода се нагло слива и бивају штете, те је услед тога и насељеност слабија