Учитељ

ПОСЕБНА ПЕДАГОГИКА 655

ници увидели корист од добивеног знања. У противном случају "то им је знање мртав капитал, од кога немају користи ни они нити ко други.

в.) Не обраћа се пажња на васпитну страну. У место да се на ову страну обрати највећа пажња, оно у већини случајева (не обраћа се скоро никаква пажња, како посредно (наставом) тако и непосредно. Међутим основна школа треба да „буде права васпитна школа, да српску омладину упути — преко учитеља на добро, да створи од српске деце праве добре и честите људе, који ће се бојати и поштовати Бога, поштовати и љубити узвишеног краља, волети своју отаџбину и радити у њој или за њу или као земљорадници или као занатлије или као трговци и чиновници, с тога није доста да осн. школа даје само писменост, јер многи само писмени људи по селима писменост употребљавају више на зло него на добро.“ (Љуб. М. Протић).

г.) Настава се не изводи поступно: него се у почетку године у појединим школама мало ради, а при крају године да би се то надокнадило ради се више него што треба. Неки наставници зими више раде него лети, а други напротив, зими мање раде, јер тад има много прашине, а лети раде више — на пољу. Најбоље је кад се ради: Сшално а по мало. -

д.) Настава се не излаже развојним поступком, него махом учитељ прича а ученици слушају. Све предмете треба предавати у виду разговора са ученицима а ређе приповедањем и читањем. О овоме је било више говора код веронауке и историје.

5) Неки наставници при предавању не удесе глас него обично говоре јаче — вичу, или сувише тихо. С тога је потребно да наставници при предавањима одмере свој глас, да им тон буде природан, јер је то лепше за ухо, одржава се јача пажња код ученика, а и за наставника је и лакше и здравије.

еј Тако исто многи наставници не подешавају своје кретање при предавању. Обично причају и ходају испред ученика, неки ходају између клупа, неки опет ходајући — ради одмора седају на клупе. Све ово треба избегавати. Најбоље је да наставник стоји пред ученицима или да седи на свом месту, како на своје покрете не би скретао и слабио пажњу ученика.

ж.) Не постављају се подесна питања. Ово се скоро општа махна, негде већа негде мања. Негде су таква питања да у себи садрже одговор, а негде пак тако неодређена да ученици не разумеју шта се питају. Зато питања треба да буду јасна, одређена,