Учитељ

Ко ТРЕБА ДА ПРОЈЕКТУЈЕ ЗАКОН О НАР. ШКОЛАМА 611

и усавршавали веру у оно, што је највише и наду у оно, што је најбоље и без научног богословља.

Па не само што ми у редовима учитеља имамо велики број одличних практичара, већ имамо међу њима доста и јаких теоретичара. Тој истини не може се опони рати, јер пред нама је плодан рад наших учитеља. на пољу педагошке књижевности. И зар наши учитељи нису. тиме документовали своју солидну спрему и подобност за, рег шавање овога просветног проблема Или се, можда, још и данас хоће да одрже у снази они средњевековни погледи, по којима се најпре тражи мајсторско писмо, да би се могла оценити способност једнога јавнога радника; а не цени се он по послу, који је урадиог!_

У колико је нама знано ова друга комивија није ни почињала рад на пројектовању закона о народним школама и реформисању основне наставе.

Доласком г. Ј. М. Жујовића на положај министра просвете добија питање о преуређењу основне наставе сасвим нов облик. Истакнут је нов метод за решавање овога просветнога питања. Формулисано је и оштампано тринаест пилпања, па је то достављено свима просветним радницима, да на иста одговоре. Нама се чини, даје ово погрешан пут, којим се пошло у решавању овога питања. ! То закључујемо отуда, што се позивају на сарадњу у овом послу људи, који о овим стварима нису никад ни мислили. Позивају се на овај посао чак и земљорадничке задруге, у којима седе њени неписмени или полуписмени задругари. Позивају се и гимназијски професори, да и они из-

+ Нама се чини да није без разлога овај акт г. Министра Просвете с тога, што питање о ор.анизацији нар. просвете није само и искључиво питање школ. раденика, већ свих чинилаца нашег нар. живота. На просвети оснива се целокупен наш државни и друштвенн живот и с тога о уређењу њеном треба, да се чује глас свих фактора. А прибирање и уређење добивеног материјала треба поверити школским радницима.

14»