Учитељ

612 УЧИТЕЉ

несу своје погледе о овоме, за данас најтежем просветном проблему. Позивају се и учитељи, да се и њихова реч чује у овом питању. И тако ће се добити двеста мишљења, триста теорија, а ниједан практичан успех! И поред свега, ми смо уверени, да ће пред форумом комисије, која буде проучавала ову грађу, однети победу мишљење гимназијских професора. У овом уверењу нас подржава искуство, стечено у прошлости. Мишљење, пак, учитеља, као стручњака, у овом питању, лако може и овом приликом остати „глас вапијућег у пустињи !“

Још једна околпост говори, да ово питање не иде правилним током. Из оних питања, по којима централна просветна управа тражи одговоре ради реформисања основне наставе, очитује се и сувише јасно, да је сав тај деликатни посао заснован на једностраној основи. А то није: пут, који води у Рим. И тако, у место да се у овом пи: тању крене бар корак напред, оно ће се још више замрсити, комплицирати.

Изложивши у кратко, хронолошким редом, шта је, до сада, на овом питању, урађено у нас, хоћемо сада да пређемо на главно тежиште ове расправице: ко треба да пројекшује закон о народним школама г

Говорити о овоме прешном и неоспорно важном питању значи ући у познавање историског развитка наше основне школе и у проучавање наших социјалних и економских прилика. А да се о овим чињеницама водило. раније озбиљнога рачуна, са гледишта нашег државног живота, код нас би данас основна школа била на достој_нијој висини; а њен рад давао би много боље резултате у погледу културног преображаја нашег народа.

Али како се питање о уређењу наше основне школе поверовавало људима, који су нашу основну школу уређи- |

вали по угледу на запад, то је рад њихов увек долазио у контрадикцију са животом и природним особинама нашег

•