Учитељ

ПОЛЕМИКА 619

тога лако памте њихова слова. И о је пеитички доказ, који даје првенство пискавим сугласницима.

Г. Вујанац каже, да се у речима: збег, шваља, стан, жбун, флокс, цвет осећа јасна самогласност сугласника! згодних за гласовно срицање, али не и за читање речи одмах. Не знам да лиће још ко осетити у овим речима ту новину самогласност сугласника сем г. Вујанца. Сугласници: 3, ш, с, ж и ц исто се толико осећају у речима: зец, шаша, сир, жир и црв колико и у горњим речима, које је г. Вујанац узео. Реч флокс није српска реч.

Баш та самогласнос сугласника пискавих даје им прече право првенства пред кратким сугласницима, јер су очигледнији и познатији деци. Ми се не смемо грешити о начело: од познатог к непознатом.

Не знам одакле је г. Вујанац могао дознати, кад ја хоћу да дам ђаку књигу, кад вели: „а Косановић чим је показао два слова хоће да да ђаку књигу.“

То не стоји у ствари, Ја сам у мом упуству јасно написао, да прва слова деца читају међу цртежима (сликама) и тек, кад се обнављају преставе слова једнаком брзином са преставама цртежа, и кад су деца у стању да напишу слово, кад учитељ изговори глас, онда се може прећи на шчитавање. Сем тога сам препоручио да се наставник управља у раду по најслабијем ђаку дакле није чим покажем два слова.

Г. Вујанац каже, да нисам смео напустити писано штиво 60јећи се критике; то не стоји; баш сам ја за писани метод и за то ћу разлоге изнети кад будем говорио о анализи и синтези гласова. Даље ми замера, што сам узео сва три облика слова а одмах на другој страни доказује да су курзивна слова једнака са писаним или штампаним сем ги д, и тражи да се изоставе, или унесу на крају буквара.

Сва три облика слова узео сам за то, што је већина слова (оба облика) слична са писаним, те их деца лако памте а уштеди се много у времену. Велика курзивна слова не разликују се ни по чем од штампаних великих слова сем што су нагнута и за то нема потребе уносити их у буквар. Ја их нисам изоставио из не пажљивости и аљкавости, већ да избегнем непотребно нагомилавање градива.

Од мана које г. Вујанац износи у мом буквару усвајам ове: „мајка шије сукњу, ћерка шије сукњу, перка шије сукњу.“

Реч сосе и реч утече место умаче у чланку шаров и зец