Учитељ
680 У ТЕ ОБ
(коју г. Вујанац није приметио) штампарске су грешке, које сам одмах приметио чим је табак изашао из машине. За остале грешке не могу се сложити са г. Вујанцем, јер кад би бирали које су наше речи а које туђе, онда би морали не само речи са џ већи "само џ избацити из буквара. Што се тиче провинцијалних израза: соса, железо и још неких, могу да кажем, да не смемо тако далеко ићи у захтевима, јер би онда за свако село требао посебан буквар. За децу од Београда до Алексинца требало би унети у буквар реч гвожђе а од Алексинца до Врање реч железо. Код мене у Миријеву говори се гвожђе а у првом селу до Миријева Малом Мокром Лугу каже се железо. У мом буквару има врло мали број непознатих речи (провинцијализма), али сам ја ипак тражио у упуству да се деца упознају са значењем речи код сваког слова.
Замера ми г. Вујанац што сам узео особена имена код малих слова и каже, да навикавам децу на погрешку. Ако смемо да ускратимо деци пети формални ступањ примену, онда је то од моје стране погрешно; али, како је то један од најважнијих, формалних ступњева, јер је огледало дечјег успеха, то сам ја у праву. Може ли чим писменост изазвати већу радост код детета но кад напише само своје име а учило је тек десет слова на пр.: арса, сава, васа, ружа, иса, роса ит.д. Ми морамо више водити рачуна 0 оном што деца воле но о цепидлачењу са граматичким правилима. Кад науче. да пишу и читају лако им је објаснити шта је правилно а шта неправилно.
У коликој је мери анализа и синтеза гласова апстрактна за децу и без икаквог интереса по њих, најлепши је пример навео г. Вујанац, упоредивши их са молитвом: Оче наши црквеним песмама, које деца певају а не разумеју, али ипак он тражи да деца пишу помоћу анализе гласова. Ја сам противан анализи и синтези гласова и треба их са свим избацити из наших школа као непотребне. Ми имамо за сваки глас слово и пишемо у речима само оне гласове, који се чују, а немамо као Немци и други народи слова, која се пишу у речима а не читају. Противан сам анализи гласова за то, што је тај рад погрешан са психолошког гледишлпа. Дозволите да вам то примером докажем. Ко може од вас да верно нацрта сто, који је у мојој соби. Ви сви знате, да сто има таблу, ноге, даске спојнице и фијоку, па ипак нисте у стању да нацртате мој сто, те да цртеж одговара особинама мога стола. Свак ће од