Учитељ
ВЕЛЕШКЕ 691
==
Зажелимо добар успех семенима новога васпитавања, која су пала на младу братску словенску њиву !“
Саопштавајући ту белешку московског педагога у часопису „Слободно Васпитавање“ додајемо да је белешка писана пре но што се у нашем листу појавило неколико чланака из „Слободног Васпитавања“ у преводу проф. д-ра Ј. Максимовића. Преводилац је неке од тих чланака засебно одштампао и послао их редакцији „Слоб. Васп.“, која се тако живо интересује нашим учешћем у новом великом педагошком покрету. и
+ .
Руски учитељснки дом. — Друштво узајамне помоћи при московском Учитељеком Институту одлучило је да сагради у Москви Учитељски дом, у ком ће се налазити ове просторије: велика и мала сала за предавање и курсеве, музеј, библиотека, „опште житије“ (конвикт) за учитељску децу, станови за учитеље који долазе у Москву, станови за ученике-ескурзанте (у Москви нема ниједне куће, која би за ту потребу била удешена). Такав дом, задовољавајући за време ферија разноврсне учитељске потребе, могао би у остало време служити и општам културним сврхама великог рејона, уступајући своје прссторије за предавања и скупове. За остварење тога плана руско Учитељеко удружење има у овај мах ова средства на расположењу. У центруму Замоскворечја друштво је купило плац. Познати московски инжињер Зеленко израдио је план четвороспратне зграде, која ће коштати 90.000 рубаља (око 250.000 динара). Учитељско друштво сваке године улаже за ту ствар до 4.000 рубаља. Један пријатељ учитељски изјавио је жељу да поклони за ту зграду 15.000 рубаља. Но све је то још недовољно и с тим би се средствима зидање Учитељског дома могло отегнути на неколико година, а међу тим осећа се јака потргба да се зграда подигне што пре. Стога је Одбор, изабран за зидање дома, одлучио да се путем штампе обрати руском друштву у нади, да ће се наћи душевни људи, који ће пожелети да „свежу своје име“ са тим добрим предузећем.
Како су данав скоро све друштвене силе врло велику пажњу обратиле школи и образовању деце, будућег народа, врло је вероватно да ће руски меценати у најкраћем времену ставити руским народним учитељима сву потребну
суму на расположење. — Ке Х
0 двадесетпетогодишњици ручног рада у руској школи. — 17 октобра 1884 године први пут је био отпочет ручни рад при учитељеком Институту у Петрограду. Први зачетник и распространилац тога предмета био је професор Института К. Ј. Цируљ, који је и до данас остао у својој дужности у Институту. Његовим радом и упорном енергијом почео је мало по мало да продире ручни рад у основне и нарочито у варошке четвороразредне школе у виду радова из дрвета по шведском систему. Његовим трудом епремљен је био кадар наставника, тога предмета, он је разрадио систематске програмске курсеве радова из дрвета, и метала за варошке школе и учитељске школе и институте. У последње време на том пољу достојно потпомажу свога учитеља његови ученици у својству наставника учитељских института семинарија, проширујући и удубљујући позајмљене из Шведске методе и начине школских радова у њиховој примени на руску школу, У
Интересовање према ручном раду, као предмету школске наставе за по следњих 25 година, час се појачавао, час је слабио у руском друштву и у пе
46%