Учитељ

692 УЧИТЕЉ

дагошкој литератури. У овај мах се опажа опште буђење и живахност на том пољу. Ученици и следбеници К. Цируља издају резултате свога стварања и практичке разраде нових курсова у виду штампаних атласа и програма нових радова. Једновремено с тим у литератури се побуђују и обрађују разна питања, која се додирују са практичким уношењем и извођењем у школи тога важног предмета.

У законском пројекту о основном образовању, који је сада на дневном реду у руском парламенту, ручни рад је унесен у број наставних предмета у основној школи. Без сумње, он ће такође морати ући у број обавезних предмета, у куре учитељских института и семинарија. По податцима, који су нам при руци, у овај мах има у Русији до 1000 школа, у којима се већ предаје тај предмет, и до 3000 учитеља, који располажу довољном спремом да га могу предавати.

Пријатељи и присталице ручног рада у Петрограду обележили су двадесетпетогодашњицу увођења ручног рада у Русији — установом „Руског друштва педагошког ручног рада.“ На првом састанку, где је било до 50 школских људи, прочитана је повећа количина писама и телеграма из разних крајева Русије, који су топло поздрављали ново друштво п желели му напретка. Правила тога друшт а обећавају широку делатност у ствари распростирања ручног рада и разраде метода, како да се предаје.

Независно од тога, сасвим случајно, у исто време су у Петрограду, отво-_ рени први приватни курсови тога предмета за родитеље и васпитаче. Курсове је отворило „Друштво ва потпомагање школеког васпитања“. На тим курсовима учиће св практично упознавање са увођењем и наставом радова од картона и дрвета. Већина курсиста су — учитељице разних школа. Радови се врше делом. у школи помевутог „Друштва за потпомагање школског васпитања“, делом у: учновици ручног рада при Темишевској школи, —Кес—

Разлика у платама учитеља основних школа бечких и берлинских. — И ако су начин живота пи скупоћа намирница у Бечу и Берлану приближно једнаки, јер су оба места престонице и вајмногољудвији градови, опет је у њима велика разлика у платама упитеља осн. школа. Млади учитељ, чим из школе изађе, у Берлину има почетџу плату 1990 крува а у Бечу 1200 круна; у овом другом месту дакле 790 кр. мање. После четири године службе пење се плата берлинских учитеља на 3000 круна, а његов бечки колега или остаје још с платом од 1200 круна, или, у ређем случају, добије 1800 круна. Разлика овде већ изнови 1800 односно 1200 круна. Даље берлински учитељ добија 9 периодских повишица по 200 и 300 марака, тако да учитељ осн. школе достигне после 30.година службе плату од 5800 круна. Код истог броја година службе он има 600. круна више од бечког управитеља грађанске школе, 1.100 крува више него бечки управитељ осп. школе и 1.800 круна више од бечког учитеља осн. школе. За 40 година службе берлински учитељ прима у округлој суми 50.000 круна више од бечког колеге. Ну и у Аустрија су у 60 провинцијских градова учитељи боље плаћени него у Бечу. Ови би боље стајали с платом, да нису поцепани и несложни и у тој неслози је главни узрок што се њихове жеље и захтеви не уважавају. Од 5000 -бечках учитеља њих преко 2000 нису чланови ниједног удружења; а и они што су удружени, подељени су на равна удружења под називима: „Бечко Учитељ. Друштво“, „Централно Удружење“. „Педагошко Друштво“ и т, д. Према политичкој боји, неки су клерикали, неки хришћан. социјалисти