Учитељ

124. У тТИитТЕљЉ

"одликован је од страпе кнеза бугарског официрским крстом народног ордена за грађанске заслуге.

Радом својим у школи пок. Дишко живи у трајној успо- 4 мени код ученика својих п другова, који су га позпавали; али | књижевним радом својим живеће он у успомени п будућих нараштаја учитељских. |

У књигама својим деци намењеним умео је он, као мало ко, говорити дечјој души језиком за њу разумљивим. У списима његовим огледао је се увек његов педагошки дар озареп кат кад и поезијом. Уџбеници његови, а нарочито његово Познавање Природе п Пољопривредна Читанка, добит су за нашу шк, књижевност и били су јако распрострањени. У списима својим учитељ-. ству намењеним, он је био популаризатор педагошких пачела и пионир свију корисних новина на пољу модерне методике чији је. напредак пажљиво и критички пратио. Није он био само васпитач омладине наше, но п један од путовођа и будилника свести учитељске, који је п желео и радио да учитељство буде све боље и. боље. У његовом је се раду огледала она карактерпа црта учи. тељског сталежа — пожртвовање, испуњавање дужпости до крајњих граница, без обзира на себе и здравље своје.

Величина снаге његове огледала је се у мпогоструком раду. његовом. Он је једновремено успевао да постиже одличне резул- _ тате у школи да ради на књижевности и да буде један од нај- | активнијих посленика у Удружењу Учитшељском. У своје време он је био главни радпик у њему, човек, који није само давао. идеје, него их с истрајношћу приводио у дело. Није радио ради тласа и славе него из љубави према послу, према дужности и према учитељству. Рад његов у томе правцу пада у она времена, кад су везе другарства учитељског биле далеко јаче но данас. 'Он беше и дугогодишњи уредник „Учитеља“ у коме се онда низаху чланци његови, задахнути топлином и писати познатим лепим стихом његовим а уређивао је и дечји лист „Малу Србадију.“

Једна од највећих заслуга његових јесте оснивање Школског Музеја, установе, коју је он створио великим прегаоштвом својим, којој је посветио био сву снагу своју и где је п добио зачетке тешке болести, којој је подлегао. Ту је он унео сву вредноћу своју, све знање своје, добивепо годинама самостална рада п „учења, а обогаћеним педагошким штудирањем и посматрањем уређења народних школа у Ческој. У Музеју је он проводио данеи ноћи не жалећи труда пи снаге, а због њега је на крају доживео