Учитељ

САВЕЗ ЗА ШКОЛСКУ РЕФОРМУ 139

овим питањима: 1. Шта се може учинити и како се то може учинити, да се школа доведе у тешњу везу са животом детета у његовој свакодневној околини, те да она престане бити место, у које дете долази само зато, да научи неке задатке» 2. Шта се може учинити, да се нађе наставно градиво, које има позитивну вредност, стварни значај у властитом животу дечјем, и које се чак и млађем детету чини као довољно вредно, те да подстиче на добијање подобности и знања, која су за малог ученика исто онако важна као што је студија за одраслијегарг 3. Како се настава из формалних предмета — вежбањеу умешности у читању, писању и рачунању може вршити на такав начин, да при том искуства и занимања свакодневнога живота чине полазну тачку и непрестано видљиву позадину, и да ове умешности стоје у вези са таквим радовима, који по себи имају значаја» 4. Како се може постићи индивидуализовање у васпитању.) Нови енглески университет у Бермингему најизречије је основан потпуно на принципу тесне везе између науке и живота и тиме се одликује као права установа 20. века.) Школски саветник Керменштајнер у Минхену увек наглашава и то с правом, да се школа мора схватити као организам, који се може развијати само у тесној вези са већим организмом, државом. И може ли се реформа вишега школовања за последњих 20 година историски другачије схватити него као тежња за признањем самосталности наше народне културе, за равноправношћу садашњости са прошлошћу.“)

Није тешко наћи објашњење за то, што се школа у по неком погледу отуђила од стварности и што није ишла у корак са напредовањем културе. Разлог је овој појави тај, што су сва школска питања оцењивана једнострано са гледишта наставникова, што нису слушани и цењени гласови носилаца културе из кругова других позива. Наставници су правили наставне планове, па да ли се може узети као чудно, што су они на прилике гледали својим очимар Како лако човек пада у погрешку, да себе сама, свој живот и своје идеале узме као мерило за све ствари. Веома на штету младежи и наше културе све више и више једнострано се на рад

1) Рађађ, Ргакизеће Етлећипа, Лајпциг 1908, стр. 49.

2) Упор. Верогб ог Фће Ргосвефлез ог ће Соппе! ебе. Вигливећат 1905, и (аспез ој Зејепзе, Ат65 апа Сопитегве. суПађиз ој Сопгвез 1905 —1906. аде 1906.

8 Упор. добар преглед за оријентовање у 1 Жећеп, Џрег Фе ћете Епби иве ва де мећетеп Ашсађеп дег Кејогт џпзегез ћбћегеп зећштуезенз. Франкфурт на М, 1909.