Учитељ

16 У ЧИТЕЉ

свезана са производним радом и природно ће проистицати из њега и природно ће водити к њему.

Још Русо је исказао велику мисао о неопходности хармоничног спајања производног физичког рада са умним развићем деце у школи, а Песталоци је покушавао, да ту идеју оствари у пракси. Још је Фребел у свом спису „Васпитавање човека“, при прегледу општих образовних средстава у ствари васпитања и образовања деце тако званог школског узраста, говорио о том, како је важно за децу, да се она „сваки дан, бар један или два сата, предају спољашњем раду, — раду спољашње производње“, и указивао је на то, да би „одатле могле произаћи последице од највеће важности за живот“ (Стр. 194). „Један од најкрупнијих недостатака наших школеких установа, које и до данас постоје, пише Фребел, — а нарочито тако званих латинских и учених школа, без сумње је та околност, што деца, која у те школе ступају, не узимају учешћа ни у каквим домаћим пословима, ни у каквим пословима, који би имали пред собом спољњу производњу“ (стр. 194). А међу тим, — говори он даље, — „делатност зарад спољашњег рада и производње не само да крепи тело, него у великој мери крепи џ дуг, разне правце духовне делатности, јер дух после таке освежавајуће духовне бање (купатила) са новим свежим билама наново приступа својим духовним занимањима“.

Дошло је време, када треба да ту идеју великих педагога приведемо у дело, јер се дечији производни физички рад јавља. збиља као сасвим нова речу области педагогике, ињеном остварењу у што је могућно ширим размерама намењено је, да изведе читав радикалан преврат у читавој области васпитавања и образовања. Ми се бунимо, и то сасвим оправдано, при погледу на оне тешке услове, у које је стављен дечији рад, благодарећи капитастичкој форми производње у данашњим индустријским и занатским заводима. И треба се свим силама борити против тих сурових и тешких његових облика, који воде сакаћењу и накажењу живог људског обличја код деце. Ако се деца имућнијих класа сакате и угњетавају у постојећој школи од сувишности ненормално удешених умних, чисто књижних змнимања, то се и сиромашка, рад ничка деца сакате и гњече од сувишка несаразмерно тешког физичког рада. Па ипак „будућност, чак најлешпа будућност“, као што лепо примећује Е. Лозински у свом чланку „Покушаји корените реформе васпитавања на Западу“, — „неће укинути дечији рад, као што то сад сви од реда мисле, неће потиснути децу