Учитељ

18 У ФИи ВЕ ф

живота и храм човечанског усавршавања може понићи само из храма рада, да само производни рад може помоћи да се за то положи одговарајући фундаменат. Ето зашто „Школа будућности“, ако хоће да постане местом живота, пре свега мора постати ме. стом рада, и рад у њој мора бити стављен на одговарајућу му висину, мора бити озбиљна ствар, а не да се јавља као празна забава или играчка. Улазећи у ту нову, преобразовану школу, дете мора бити задахнуто радном атмосфером, а та ће радна атмосфера нежно и меко обавити његову душу, и под њеним ће животворним утицајем све добро у тој души почети пуштати своје леторасте, те ће се слободно ширити и развијати. (Свршиће се). С руског Д-р Јов. Максимовић.

Јован М. Поповић, учитељ.

О нашем народном просвећивању.

Света је истина, да се без пародног васпитања не може замислити никакав прогрес. Све идеје, све реформе пропашће, ако народ није васпитан, да их охвати и пође за њима. Па и сви закони биће без вредности и потпуно илузорни, ако народ није васпитан, да их схвати и разуме. Према овоме, биће за свакога јасно, да је васпитање народно сила социјална и да оно треба да привуче пажњу свих интелигентних синова нашз земље.

Ми не смемо затворити очи пред неоспорном истином: да наш народ почиње да тоне у пороцима и нераду. Из тога проистичу убиства, паљевине, крађе и све што неваља и што је најгоре. Да ова маса народна не пропадне интелектуално и морално потребно је и њој оставити известан идеал. А то ће бити онда, ако се ова народна маса приволи, да своје слободно време корисно употреби на своје култивисање — просвећивање. Леп пример у овом погледу пружила нам је Енглеска, земља државне сређености и политичке зрелости.

Професори са два, дотле најконзервативнија универзитета у Енглеској, — кембричког п оксфордског, сишли су у народ да врше велику и узвишену социјалну мисију. Кад, дакле, није хтео брег Мухамеду, Мухамед је пришао брегу, што значи, кад увиверзитету у Енглеској није могао прићи народ, универзитет Је