Учитељ

ПРЕД ПРОСВЕТНОМ РЕФОРМОМ 21

чиниоци који пресуђују при стварању и подизању моралног карактера код једнога народа, а то су: породица, друштва, држава, владавински систем; географско-политички, економски и социјални положај народа итд. И поред толиких и тако јаких фактора, од школе се у том погледу не може много очекивати, али наша, школа не даје ни оно што може дати, а неће дати све дотле док држава не да њој оно што јој је дужна дати. Наша школа је ступила у фазу модерног развића још пре тридесет и више година и достигли смо резултат писмених досада тек 2196! 799 су још неписмени грађани код нас! Био би наиван који би поверовао држ. статистици по којој су и 219, писмени; добра трећина, тога броја само зна несвесно да напише име и презиме на каквој зеленашкој облигацији, друга трећина уме још и да чита а последња, трећина уме да чита а уз то још и да мисли и да се тиме користи, — из чега излази да је код нас само 79, писмених. Кад се узме да је један део овога броја оно што чини интелигенцију и што је своје основно образовање проширило кроз гимназије, универзитет итд. онда се тек може мислити како мали део писмених остаје у маси народној! А зар је и могло другче бити где је просветни буџет за читавих сто година наше државне самосталности достигао суму до седам мил. динара“ где на скоро три мил. становника долази нешто више од две хиљаде учитеља. Један учитељ на преко хиљаду становника! Не, не! Штедња не просвећује али се просветом учи штедети. А ми вечито штедимо на просвети.: Но што нам даје још смешнији карактер јесте то, да ми хоћемо радо да копирамо уређење школа код западних народа а нећемо да се угледамо на њих и у погледу издатака за школу. Колико се на Западу, нарочито код народа, код којих су демократски принципи постали базис државног напретка, издаје на просвету, — показује нам Француска и малена Швајцарска, нарочито ова друга. Просветни буџет Швајцарске у последњој години прешао је суму од седамдесет милиона франака; сам град Цирих издаје четири мил. франака а са кантоном цир. осам милиона, дакле више него што је целокупни просветни буџет код нас. Но у томе погледу смо заостали и иза нама блиске Бугарске,

1 Остављамо без коментара факат, да још ниједан министар просвете није пао у екупштини на просветном буџету, док министри војни то чине често, па, се ипак војни буџет из године у годину стално пење а просветни стално стоји на тачци мржњења,