Учитељ

ПРЕД ПРОСВЕГНОМ РЕФОРМОМ 85

ти мрачни типови, који често ис ножем у руци грозе друштвуг — Наша деца, браћа и рођаци, синови наше мајке Србије, за коју ће они кад затреба проливати своју крв и давати своје животе; то ву они сирочићи што им судба доделила да су остали без оца и мајке, улични гамени које бацамо с ноге на ногу док су мали и нејаки и пролазимо поред њих као поред ствари без вредности, гамени које нико не узима у заштиту, нико их не упућује на занате и школе да би постали добре занатлије, вредни чиновници, учени професори и добри војници. Нико, ни друштво ни држава не виде те уличне гамене све док они не постану препредени коцкари, крадљивци и модерни апаховци и не подигну своју снажну руку против тога друштва и државе у борби за опстанак. И ко је крив зато; На првом месту држава а затим моралну кривицу нови и друштво. Држава не сме бити заштитник само богатих но и сиротих. И да би те оријенталске слике и бирократског схватања улоге државе према својим грађанима нестало, да, би се ма колико приближили модерном западу, где, истина, капи тализам још царује, али где је и просвећена хуманост достигла, кулминацију, — мора држава и друштво узети те сирочиће у заштиту и тиме спречити једну неминовну социјалну опасност, која прети друштву од тих материјалних и умних пролетара. Члан 26 данашњег закона о народним школама мора се укинути. У свима "местима, где се зато појави потреба, треба подићи ђачке трпезе, где би сиротни ученици добијали храну, сем тога општине су дужне такве ученике и одевати. То је дужност која се мора испуњавати без обзира колике су жртве, но ове свакако неће бити много веће од оних које бе подносе за издржавање полиц. питомаца, а уверени смо да ће се криминалитет знатно смањити. За ово треба при свакој школи да постоји фонд у који би се сваке године уносила извесна сума приреза.

Ми би смо желели, да у нову законску реформу уђе и следеће. Позната је невоља коју имају учитељи са набавком ђачког, школског материјала : књига, прописа, цртанки, мастила ит. д., као и то да многи ученици ни до краја школске године не набаве потребне им ствари и тиме отежавају сам наставни рад. Ради једнообразности у набавци школских уџбеника, који се морају свести на минимум, ради олакшице у учитељеву раду и ради помоћи

скитње, крађе, преваре, нереда и блуда 116 деце испод 17 година, међу којима, има и девојчица! Како су неми бројеви а како много говоре! 3“