Учитељ

84 учи вњљЉ

успех, но што би постигли за двапут дуже време, кад замореност већ узме маха.“ Домаће задатке у сеоским школама, треба сасвим избацити, а у варошким по могућству што више ограничити или их такође укинути као и у сеоским. Једино је на овај начин могуће — како то с правом наглашава чувени шведски физиолог и школски реформатор Ахеј Кву — да се детету да довољно времена за слободно кретање у природи, за игру, за слободно занимање у оној сфери за коју има особите склоности као и за дружење са друговима и својим укућанима. Све је ово она страна васпитања, чија се важност за морални развитак детета, како изгледа, сувише занемарује за љубав једностране тежње да се прекомерним проширивањем наставпог градива обогати дечје знање.

· Принцип обавезног школовања да важи за ову мушку децу — градску и сеоску; за сеоску женску децу за сада факултативно а за градску женску децу облигатно. Кад смо већ ту, да се зауставимо на једној симптоматичној појави, која опет баца врло ружну сенку на оне који су позвани да воде бригу о народном просвећивању. И по садашњем закону о народним школама похођење осн. школе је обавезно, и поред свега тога што се та, одредба, не спроводи у живот са доследношћу, ипак би се могла, бар протумачити као добра воља законодавчева, кад неби било у истом закону и чл. 26. по коме се може из школе исписати ученик који је без родитеља или је спромашног стања! Стајемо пред тим фактом, да би указали на једну другу слику која је очевидна последица тако назадне наше просветне политике и још назаднијег охватања дужности државе према својим сиромашним грађанима и према себи самој. На сваком углу — од најзабаченије паланчице па до престонице — гледамо свакодневно читаву поворку младих, прљавих, бледих, у подеротине обучених типова који код хуманих људи изазивају — сажалење, а код ситних и беснех — презирање; без занимања, јер их је држава одгурнула | а друштво не примило, лутају они ноћу као мрачне авети по забаченим крајевима, око кафаница, ћепенака, железничких станица, сточних вашара и других места где могу који грош зарадити или украсти да не би пропали од глади. Полиција их гања као гладне звери прогони из места у место, доноси опширне описе са фотографијама у Полиц. Гласнику и пуни казамате. Па ко су

1! Београд је у томе однео рекорд. По службеним подацима број. морално посрнуле деце у Београду за четири године од (1902—05) порастао је са 2480/0. А за прва три месеца ове године било је ухапшено у београдској полицији због