Учитељ

ПРЕД ПРОСВЕТНОМ РЕФОРМОМ 58

већ и духа. Наставни план треба да одговара задатку народне школе, а ова може имати само један задатак, а тај је да у вези са кућом пробуди, развије и образује индивидуалне способности духа и тела код детета и да од њега створи самосталну, за живот способну личност. Школа образује тело, ум, нарав и карактер; она образује и захтева савесно испуњавање дужности, чврстину у убеђењу, тежњу ка истини, отворености и слободи; и напослетку она полаже темељ способности за даље самоваспитање у смислу захтева просвећености, хуманитета и толеранције.

Кад смо казали да наставни програм треба удесити према савременим потребама живота, онда нисмо мислили један истим за мушку и за женску децу, јер су и ове различити позиви у у животу; наставни план може бити исти до ЈУ р. закључно, а у У и У! различит ; та разлика би се састојала у томе што би ве неким предметима, као: рачуну и геометрији, природним наукама (народној економији), пољској привреди, (ручном раду), познавању грађанских дужности и права у мушким школама поклањала већа пажња, а у женским школама, пак, женском ручном раду, (домаћем газдинству), (домаћој хигијени). Предмете који су напред именовани а у загради су неопходно је потребно унети у наставни програм. Измећу градских и сеоских школа не треба да постоји никаква разлика у наставном програму, изузимајући што би се ручном раду у градским, а пољској привреди у сеоским школама поклањала већа пажња. Ово стога не што код нас не постоји великоградски живот, који би за разлику од сеоског захтевао и саму наставу, другу од оне која се сеоској деци пружа. Број недељних часова у данашњем наставном програму је велики за четвороразредну школу, пошто укупан збир износи 97, а наше је мишљење да чак и у будућој шесторазредној школи несме бити већи број часова у једној недељи. О погледом на узраст и године деце доказано је, да код деце и од 12 година већ после 30—40 минута рада у школи наступа одмор, а код оне одт,8 и 9 још и раније, стога је нужно, с обзиром на хигијену дечјег здравља, и сигурнији успех у настави, бар децу најнижа два разреда пуштати на одмор после 30 минута рада. Познати психијатер Д-р Крепелин у својој расправи „О духовном раду“ пише поред осталог и ово: „Дуго и непрекидно седење у школи јесте узалудна дангуба, ако се не постарамо да деца могу с потпуном пажњом пратити наставу. За пола часа интензивног рада, докле је духовна радљивост на својој висини, ученици ће постићи бољи

Учитељ > 8