Учитељ

ЈЕДНА АНКЕТА 217

прости! — Борио се, мучио се, трудио се да користи подмлатку преко 20 година, па је пао на просветном пољу, и отишао Богу на истину, да тамо прими награду за превелике своје труде и напоре.

Његов разред остао је без наставника. Учитељи — другови — покојника, — радили су неко време, по реду и у овом одељењу, да не би деца дангубила. Ту у суседству школе, становала је и једна госпођица, свршена ученица Женске Учитељске Школе. Она се обрати управитељу с молбом да јој се дозволи, да може радити у овом разреду ради вежбања и практиковања, а поднела је и молбу г. Министру Просвете, да је постави за заступницу. — Управитељ јој је дозволио, да ради, јер су и интереси школе захтевали то, да не бидруги наставници дангубили. После неколико дана дошло је и њено постављење за, заступницу.

Сваки од нас добро се сећа, са каквим је одушевљењем почињао свој рад у школи, кад је први пут у исту ушао, То исто одушевљење и воља за рад било је и код ове младе кандидаткиње за учитељски позив.

Воља, одушевљење и све што треба једноме учитељу ту су били. Она је већ неколико дана радила у школи и упознала се са децом.

Једнога дана, а то је било после месец дана од како она врши замену, ушла је у школу, као и обично и отпочела предавања.

— Кад је била у највећем заносу предавања, (била јен. Хришћанка), на једанпут пукне један добар врућ шамар, по врату једнога ђака, кога је ударио друг, и чује се јасна пеовка, као оно међу кочијашима и амалима. Опсовао му је мајку и сестру У... (са изразима, који се овде не стављају). ;

Наставница чувши шамар и гадну пеовку, сва се стреслаи нервирала. Одмах је распитала: за што је ударио свога друга, па га је прекорила и почела га карати што је онако безобразно опсовао свога друга. Говорила му, да је срамота да тако штогод изговара, и да су то неваљала и неучтива деца. —

На ове опомене, место да их овај неваљали дечко, прими срцу и да призна своју погрешку, он без икаквога стида и црвенила на лицу, почео је претити и госпођици: како он може т њу лупи песницом цла каменицом, пи да она не сме њега опомињати нити казнити. Учитељица му припрети, да ће бити кажњен. — И шта мислите: да ли се овај дрски малишан уплашио и постидео; — Боже сачувај. Он је сасвим иронички одговорио: „Јест да сме мене управитељ да казни. Нема госпођице, више од тога ништа. Било је ваше и прошло! Зар ви нисте чули, како је пре неки дан кажњен један учитељ са 50 банака, што је мало ударио ђака!! — Деде, само ме питни, па ћу ја одмаг оцу, а он већ зна где је Министарство, па онда знаше зива би вас снашло и“ шта би с вама било!

Чувши овакву дрскост овог неваљалог дечка, учитељица се узбезекнула и сва уздрхтала, мислећи у себи, шта, треба радити са оваким безобразником и неваљалцем.