Учитељ

76 УЧИТЕЉ

У. ВАПИСНПК.

27. редовне скупштине држане на дан 24. августа 1910. године у Београду (пре подне).

Изабрата су три члана за оверу записника и то глг. Димитрије Пауновић, Анта Стоиљковић и Димитрије Глигорић.

Пре преласка на дневни ред г. Јова Петровић предлаже да се, у интересу бржег рада, не читају записницни, пошто су изабрани ови који ће оверавати записнике нити ови поздрави, пошто ће се они штампати у „Учитељу“.

Окупштина прима овај предлог г. Петровића.

На реду је био извештај П. анкете, по питању: Колико година треба да траје обавезно учење у народној школи: да ли обавезно за мушку и женску децу: Кад треба деца да полазе у школу Да ли по селима пре но по градовима #

Г. Милан Поповић, као члан анкете предлаже следећу резолуцију: 1. Да школовање у основној школи траје шест година, како за мушку, тако и за женску децу, како по селима тако и по градовима.

2. Од овог се чини изузетак само са оном децом (мушком и женском), која желе да се школују у средњој или којој другој школи. У ове школе могу она ићи по свршеном ТУ-ом разреду ови. школе или морају у њима провести најмање 2 године.

3. Школовање је обавезно и за мушку и за женску децу, како по градовима тако и по селима.

Интереси како физичког развитка и умног напретка, тако и успеха у раду и користи од тога рада, захтевају да деца полазе у школу по навршетку 7. године старости.

4. У и У! разред за женску сеоску децу удесити по угледу на школе за домаћинство, које је установило „Друштво за чување народног здравља“ уз то обратити већу пажњу на читање, писање, рачун и поуке за чување народног здравља: за мушку децу поуке из пољопривреде и хигијене, читање, писање и рачун, као за женску децу.

Председник представља г. Милисава Тајсића, економа из Драгачевца, сина пок. Ранка Тајсића.

Г. Јова Петровић, противан је резолуцији и мисли да би писменост требало везати са условом ступања у брак. Истина то изгледа неостварљиво, али мисли да би се инак успело, јер би сваки морао да се изучи писмености. Женска деца треба да посећују школу 4 а мушка 5 година.

г. Мих. Максимовић, оће по овом питању, да говори са практичног, а мање са теориског гледишта. По његовом мишљењу не треба примити то гледиште да школовање траје 6 година, јер сеоска деца у 12-о] години већ су радници и зато га не треба, задржавати више. У градовима је већ другојачије, ту би биле две школе. И сеоско дете кад дође на занат, онда је за њега обавезно

ба