Учитељ

УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ И

да походи једну од тих: — занатску школу, а била би греота у селу залржавати га даље од 4 године у школи.

Предлаже измену у резолуцији, да се по селима отвори П-га година |М-ог разреда, који би као зимски течај трајао 1—2 месеца, како би створено знање у основној школи што даље утврдили. Заборављање онога што ве у школи научило долази само од непонављања доцније. А и програм овакав какав је, незгодан је, јер је непрактичан. Поред овога предлаже, да се приликом уписа у основну школу мора уписати известан проценат, женске деце. Што се тиче самога времена кад треба деца да се упишу у школу, то је ствар лекара и о овој тачци ваљало би да они даду своју завршну реч.

Г. Дамњан Митровић, тврди, да нала основна школа, даје довољно писмености, али је само потребно, да се како ти свршени ученици одрже и даље под школском дисциплином до своје 20-те године. А то би се постигло тиме, да се оснују краћи школски течаји, који би за прве три године по свршеној основној школи, трајао три месеца, а друге три године две — три недеље.

Г. Дим. Стојановић, мишљења је да неби требало узаконити да школовање траје 6 но 5 година, али после тог времена, да продужне школе трају бар 2 године и то за време зиме.

Г. М. Радишић, вели, да је мишљење г. Петровића неостварљиво, али верује, кад би се писменост довела у вези са скраћеним роком у војсци, онда би се највише успеха имало и писменост би коракнула.

Г. Св. Ивковић је за четворо годишње школовање, да има зимских течаја, и да се у школу полази по навршетку 8-ме године.

Г. Телебаковић, је такође да деца полазе старија у школу, али да се обавезно школовање, дословце испуњава.

Г. М. СОмиљанић, је зато да школовање траје 5 година, без прекида. Да деца полазе по навршетку 8 године, јер је убитачно и по наставу и по здравље дечје, ако раније пођу у школу.

Г. М. Храбреновић, мисли да ми не можемо примити овакву резолуцију зато да би је требало допунити.

Овако стање школско какво је сад не даје могућности за школовање све деце, која су дорасла за исте. Прво и прво за то треба створити довољно школа, а друго потребно је двапут већи број учитеља. Мишљења је да је немогуће извести обавезно школовање у сеоским школама. Верује да би писмености доста допринело и установа курсева у војсци, чију би дужност вршили они учитељи, који се налазе на одслужењу рока у војсци и на вежбању.

· По овоме, говорили су још г.г. Чеда Тодоровић, Тасић и Мићић. Затим је напослетку понова узео реч као известиоц,

Г. М. Поповић, који у кратким потезима резимира све досадање говоре и вели, да се скупштине не тиче да ли се може иззести, већ како треба да се изведе, а на МАН је, да за