Учитељ

Нев Те РО ЈЕ ОЉЕ

НЕКРОЛОГ

+ Риста Стојаковић

Коло старих ветерана на њиви народног просвећивања проређује се. Један за другим одлазе са овог света, остављајући за собом пример како се несебичним и не. уморним радом служи просветном бољитку наше миле отаџбине. За Дишком Путниковићем похитао је у вечни мир и Рисша Стојаковић чиновник министарства финансије, који, и ако је службом државном био на другом пољу рада, али је, до последњих дана, радио у колу својих другова учитеља. Зато се с њим опростио наш друг Мих. М. Стевановић Председник Београдског Учитељског Друштва, пред Саборном црквом на дан његова погреба овим речима:

Тужени зборе!

Застанимо за. часак пред трошним остацима покојниковим, да би, после молатава Свете Цркве, одали достојно поштовање духу и раду његову !

Застанимо, да! јер је покојни Риста у пуној мери заслужио да му се име с поштом помене, служећи до последњег часа свога живота идејама доброте, истине и хуманости, којима је још у Учитељској Школи запојен био! |

Скроман — до крајњих граница те врлине; тих и миран — до безграничне доброте; стојик у беди а философ у посматрању и оцени живота, па ипак по срцу жарки патриота, кад је ваљало говорити, писати и делати за ошшти наш напредак, — ето, тужни зборе, то

" беху врлине, које су красиле душу и срце Ристе Сто-

јаковића, чије студено тело пред нама лежи !...

Себе никад није истицао, а вазда је вољан био да припомогне свакој корисној идеји за народно просвећивање. Круг његових личних познаника није био велики, јер драги наш покојник не одлажаше онамо где се воде празни разговори, и где ве иде да би се сопствена личност истакла. Е

И док су други с мањом спремом и интелигенцијом, и са врло мало искрене преданости према општим пословима, текли класе и добијали аванзмане, дотле је скромни наш покојник, Риста, био задовољан малим чиновничким положајем, који му даваше таман то: