Учитељ

НАРОДНА ИСТОРИЈА У ВАСПИТНОЈ ШКОЛИ 108

љено. Тако раздвојени елементи из њихове синтезе јесу ствари, које учених већ зна. Нова је само њихова синтеза у догађају, који нам казује дотична методска целина градива.

Али ученик зна те елементе новога градива у другим везама, и психичким спојевима. Јер психички појави не стоје изоловано (подвојено), него су у комплексима према томе, како су првобитно задобивани. Међутим, нама не требају за схватање новога, градива цели комплеки, већ само поједини елементи многих комплекса. 0 тога је први посао у обради једне методске јединице, да се у духу ученикову обнове сви ти поједини елементи, који су потребни за конструисање и схватање нове синтезе историјске. Тим обнављањем они се издвајају из својих дотадашњих ком-

плеква, те се с тога тај посао и назива анализом, јер то у ствари И јесте анализа учениковога психичкога иметка с обзиром на елементе) новога градива.

4. Али ученик неће сам издвојити и обновити те елементе, који су му потребни за схватање новога градива, јер не зна намеру васпитачеву. ( тога је потребно, да ту своју намеру наставник ученицима саопшти, или да је учини познатом на други начин. Тиме се ученици уједињавају на једноме пољу духовнога рада, те тиме настаје могућност, да сви репродузују оне представе, које се траже. Отуда захтев, да се пре обраде сваке методске јединице градива истакне задатак (циљ) методске целине. Понајбоље је, ако ученици сами формулишу тај задатак т.ј. ако га сами изведу из дотадашње наставе: тада је задатак захтев њиховога властитога духа. Иначе се задатак саопштава, али увеку множини, да не би изгледао као спољашња принуда, већ као задатак волидарнога рада ученика и учитеља заједно. Често је потребно, да се у разговору пре циља претресе учениково знање, нарочито из последње наставе, ако се жели да ученици сами истакну 16 рада; тада се таква радња назива анализом за задатак (циљ), јер се тим разговором анализују дечје мисли не с обзиром на азимилацију новога градива, већ само на асимилацију новога задатка рада.

Ако се град зво (опсежније) методске целине дели на одељке, онда разликујемо главни задатак (целе методске целине) од 100задатака (потцигљева) појединих одељака.

Задатак ваља да је конкретан (а не да садржи појмове, који ће се задобити текјна крају обраде градива дотичне методске јединице). По зналају ваља да обухвата све градиво дотичне ме-

| у