Учитељ

176 У чи | 5

што личи на нашу Шумадију. Сељаци су паред Олшаве косили отаву, а младеж и женскиње купило и пластило. Сељаци су одевени у живописно одело, које ни налик није на наше сеоско. „Кенскиње носе широке, убране сукње до колена, а на ногама ципеле или чизме! То је тако звано: ханачко одело, јер се народ у овом крају Моравске зове: Ханаци, и они се оделом, обичајама, песмом и говором разликују од правих Мораваца, који заузимају средину и западну страну Моравске.

Све од Храдишта па до Лухачевице, на свакој станици, улазило је доста мушког и женског света у воз. Без сумње су то били учитељи и учитељице, који су, као и ми путовали на скупштину. Но бело је и сељака из оближња места, и грађана који су, као бањски гости у Лухачовицу путовали. Мењали смо воз у Куновици и Ујезд-Лухачовици, одакле смо споредном месном пругом путовали тако лагано, да смо се одмах сетили наше Аранђеловачке пруге, којој би ова Лухачевичка била рођена сестра. Већ смо ушли у горски предео, налик на онај око наше Рибарске Бање. Шуме је било све више а поља за обрађивање све мање. Ваздух је био чист и оштар, села сиромашнија а земља поснија.

(Наставиће се).

Миг. Стаевановић. учит.