Учитељ

194. штит љЉ

онда могло бити васпитања без спремања за рад којим се непосредво подмирују потребе живота; али данас нема робова, те смо сви дужни радити сами и свој подмладак спремати тако, да 0 свом раду живи, да рад воли и сматра га као дужност своју.

А радом самим не само да се подмлатку ништа но шкоди, него се баш тим путем боље развија све што желимо постићи васпитањем п наставом. Телесним радом развија се тело, а умним се развија ум; обе те врсте рада, развијају све моћи које човек има. И то развијање биће правилно и успешно само кад обе врсте рада иду заједно и смишљено, иначе једно другом могу бити од штете, јер код самог умног рада закржља тело, а код самог телесног рада закржља ум; претерани умни рад ослаби тело, а претерани телесни рад ослаби умну снагу.

(ем тога, и досадања и будућа култура кретала се и кретаће се само радом телесним и умним. Рад је створио ове, од прастарих алата од кремена, до данашњих најсложенијих машинерија.! 1 У историји се зове н. пр. култура грчка, римска, маварска; а то у ствари

није била култура ни грчка, ни римека, ни маварска. Јер Маври (Арапи, Бидуини) само су били и остали скитази, освајачи и пљачкаши; Грци и Римљани, ако нису били скитачи, били су само пљачкаши, који радити нису хтели ни умели, него су друге привуђавали да за њих раде.

Стара Атина имала је 20.000 слободних грађана, а 400.000 робова. Па јесу ли оно, што се грчком културом зове, створили они 20.000 који нису радили ништа, или они 400.000 који ву радили свег А

Шта Омирове песме хвале и узнове% –- Оно, што је било грчко, а то није био културви рад, него пљачка, отмица, разбојништво и рушење туђе културе. Чујмо шта вели Омир на једном месту: „Разгњевио се онај боговима равни Ахилес. Зашто — Како да се не љути! Двадесет и три места он је уништио: дванаест око Троје и једанаест на излетима даље. Све је он порушио, опустошио, са земљом сравнио; силно богатство отуда донео, многе робове довео и распродао; а шо је донело пеисказану бесмртану славу грчком чмену“.... Онда је Агамемнон делио пљачку, па, поред осталог, једну девојку дао Ахилесу, другу узео себи. Али се сад разгњевио бог Аполон. Зашто — Не зато што су опустошена онолика места, побијени, заробљени и распродати онолики људи, не што је туђа тековина уништена и опљачкана, него — што је једном његовом свештенику кћи узета и дошла у део Агамемнону. И гњев Аполонов је страшан: он кугом затире народ грчки. На послетку Атамемнонбуде приморан да врати свештеникову кћер; али сад узме од Ахилеса девојку коју је овај био дебио. И сад „разуме се“ Ахилес се страшно љути.

Ево шта узбуђује Ахилеса, ето зашто Аполон свој гњев излива на народ цео.

То се пева на једном месту, а на другом Одисеј сам казује како он не воли земљорадњу и неговање деце; како је девет пута на брзим лађама водцо