Учитељ

ЦИЉ ВАСПИТАЊА И НАСТАВЕ 1925

То нам потврђује све оно, што смо видели код свих народа кроза сва времена. А какав је то рад био, који је човечанство одржавао и културу кретао, рад телесни или умниг — Оба. Ум је смишљао, а телесна снага је изводила.

А шта нам у том погледу казује природа; — Та у целој васиони и нема мирног почивања, него је свуда само кретање и рад. И природа је баш удесила борбу за опстанак, која цео живи свет гони на рад. Какав рад, телесни или умни% — Оба. И код најсавршенијих животиња, где има иоле свести, видимо да рад телесни прати и неки душевни рад. А, што су животиње савршеније, све је веће учешће умне радње тако, да човек са својом слабом телесном а јаком умном снагом влада светом.

Али оставимо све друго, па посматрајмо дете. Чим се по рођењу почне кретати, оно одмах ручицама нешто хвата и премеће; а кад већ почне седети и ходати, оно непрестано нешто гради, квари и опет гради; оно ради од кад се пробуди, па док не заспи. И при том телесном раду дете ради и умом својим: оно завирује, испитује, посматра и мисли. Па зар нам тиме при-

дружину у далеке земље и увек се враћао с богатом плачком. „И тако се моје имање умножжавало, а ја сам осивео поштован и високо цењен“ вели Одисеј.

Римски грађанин пре би дао да му се одсеку обе руке него што би њима што год радио, јер рад је био за робове. И богатство Римљана није створено радом њиховим него пљачком њиховом. Птоломејева једна експедиција на исток донела, је државној благајни злата и златних ствари за 200 милиона сестерца (око 2п милиона дин.) и још је 270 милиона подељено војним старешинама. Величину државе римске створили су римски легиони, али величину НЕ римске створио је неко други, а по није био силз тошатив.

А оно, што је било у Шпанији и Африци за време Мавара и што се зове маварском културом, зар је то било маварског Та они те културе нису имали код своје куће, отуда је нису донели, нити су је после одовуд својој кући понели. То с њима није ишло, јер њихово није ни било.

Има ли кога који ће веровати, да су Маври, кад су освојили земље и обогатили се, мест) уживања, прилегли обрађивати математику и архитектуру, припасали кецеље и латили се зидарског чекића и мистрије А историја нас упућује да верујемо у таку лаж!

Стару кулмаџру није, дакле, створио господарећи народ освајачки него потачињени народ раднт.

И доцније није било друкче. Зар су н. пр средњевековну културу створили ритери, који су се усавршавали само у „лелом“ понашању, у одбрани, нападању и отимању ;

(По напису „Кшига а пагодоуе Ккшћштас“ од Ј. Улехле).

13%