Учитељ

196 УЧИТЕЉ

рода не казује, да она код детета хоће рад: И баш хоће ради телесни и умни, и да су оба у вези, па тек да буде успеха.

А кад је рад био потреба свих народа кроз сва времена, те су сви подмладак свој обучавали у каквом било раду; кад се радом одржавало човечанство и кретала култура; кад дагас без рада нема опстанка ни напретка ни друштву, ви појединцу и кад потребу рада истичу и природа и друштво, онда мора доћи као један од цељев; васпитања и наставе и то; да се у под. млатку буди радљивост; да рад треба ценити и у њему вредан бити; да је за успешан рад потребна извесна спрема и знање, и да то радом треба стећи.

4. Умешан у раду телесном и умном. — И највећа радљи. вост, ако је неумешна, невешта, не може дати шта треба и колико треба. Да неко ради много, а да му то све опет мало вреди; да се много мучи, а мало постиже — таквих примера имамо свуда у свету, а понајвише код нас, где је у опште мало знања и умења.

Ако разгледамо како је сад и како је било код разних народа, нећемо нигде наћи, да се само ценио рад па ма какав био, него је свуда и увек више цењен рад, који је извршен с више вештине. И сви су се народи старали да подмладак свој извеште и усаврше што више у оном раду, којим се тај народ бавио и од кога је живео (па била та вештина у мирном раду или у ратовању, превари и отмици). У колико је ко био вештији, у толико је више цењен. :

На римском тргу робова једном су продавани пастири за 100, звездари за 1000, а зидари за 10.000 комада неког ондашњег новца. Данас видимо на други начин сличне разлике. Није н пр. реткост видети да се у истој радионици, на истом послу једном раднику плаћа динар, а другом банка на дан. И још леф радње не мари за онога од динара, може ићи кад хоће, док овога од десет динара дневнице не би лако прежалио.

Па и производи самп казују како је већа цена где је утрошено више вештине. Грам гвожђа који оде у клинац ие вреди ни пару; а грам гвожђа који оде у федер од сата кронометра, скупљи је од злата. Два човека насликају исти предмет, па слику једног плаћају људи хиљадама, а слику другог баце на ђубре.

А шта видимо да природа чини, шта нам она у овом казује:

И природа тако исто не плаћа сваки рад подједнако, и она