Учитељ

ЦИЉ ВАСПИТАЊА И НАСТАВЕ 197

вештијем плаћа више, невештијем мање. Наш сељак с једног хектара добија 0—10 товара жита, а немачки и енглески 20—80 товара. Није да њих природа више воли, нити им је земља боља, него они земљу вештије обрађују.

Природа не само да истиче, него и подстиче тежњу за усавршавањем. Тице певачице прво само цвркућу, па се после вежбањем усавршавају. И др. животиње у др. посповима својим тако исто нису одмах веште него се тек после извежбају. Код човека у пословима свима види се то највише и најбоље. А оно, што видимо да човек при раду гледа да му посао испадне што бољи што после једног хоће да му је друго још боље, што ужива кад уради боље, а једи се кад је лоше, то баш казује да природа, сама у човеку потстиче вољу за усавршавање, за умешност.

А и самом борбом за опстанак природа тражи и нагони све што је живо, да се усавршава, па вештије штити и одржава, а невештије, не само да запоставља, него чак пушта да пропадну и да им се род затре. .

Све ово казује нам: да и природа и људи, сад и увек не задовољавају се радом тек каквим било, него хоће што већу умешност, и траже да сваки усавршава у раду што више може, како телесну тако и душевну снагу своју; телесну у окретности, умну у довитљивости.

Тако у вези су људи обе снаге усавршавали, тако у вези их природа истиче, па их тако треба узимати и у васпитању и настави.

дато у циљу васпитања и наставе мора доћи уз изазивање радљивости одмах и буђење воље за усавршавањем, за достизањем штд веће вештине у послу телесном и умном; мора доћи уз прибављање знања још и постизање извесног умења, окрет· ности, смишљености, довитљивости.

5. Добар. — „Добар човек“ одиста је широк појам. Али се зна за кога се може рећи: то је добар човек. Добар је онај, који у свима својим односима према другим људима, па чак и према, животињама не чини што је зло, него што је добро. А за којен какве поступке кажемо да су добри, то казује етика данашњег културног човека.

Велим данашњег културног човека, јер етички принципи нису до сад били исти код свих народа и кроза сва времена; а, по свој прилици, ни данашњи неће вечито остати непромењени.