Учитељ

198 УЧИТЕЉ

Било је времена, кад преварити, отети, убити није се рачунало као нешто ружно, па су то још с поносом чинили и они који су били опште уважени, добри и племенити. Какви ће принципи бити у будућности, то не знамо, али да данашњи неће остати непромењени у то можемо бити сигурни, Зар ће н. пр. вечито остати начела која су данас призната и која се правдају у трговању, терању политике и ратовању г Мењало се то до сад, мењаће сви

даље. Зато велим овде о појму добра човека — по етичким принципима савршеног културног човека.

Но да видимо сад да ли се и овај пети захтев васпитања и наставе налази у оном, што су до сад разни народи кроз сва времена тежили да постигну, гајећи подмладак свој.

Као што рекох, није увек и код свих народа био исти појам о добром човеку. Али да су сви они и кроза све векове тежили да им подмладак буде добар а не рђав, по њихову схватању доброте, то је ван спора. Нема примера да је неки народ једно рачунао као добро, а свој подмладак васпитавао за нешто друго.

А упућује ли нас тшто год природа по овој петој потреби васпитања и наставе 0, тражи она то и још како јасно истиче! У душу сваког човека природа је усадила оно што се зове савест, а, та се савест јавља где год устреба, па и кад би човек хтео да је отури, она се сама враћа и намеће. Ова човека упућује да чини добро, сладећи му у души поступке добре, а загор-

чавајући му зле; мучећи га за учињено зло, а за учињено добро дајући му мир и задовољство.

Тиме природа отворено казује да она хоће да човек буде добар. А да и она тражи да то добро буде сагласно баш с данашњим етичким принципима, види се из тога, што савест данас мучи човека за неке поступке, за које н. пр. код старих Грка, Римљана и др. народа у пуошлости није човеку ништа пребацивала, него му је можда чак и задовољство стварала.

Према томе, да човек буде добар, то тражи природа, а то се

испитало у васпитању подмлатка код свих народа и кроза сва времена.

Зато мора доћи у циљ васпитања и наставе и то: дасву подмлатку одгаје добри људи. И овај захтев мора доћи на пето место и стојати на врхунцу свега. На врхунцу зато што је круна свега; а на петом месту зато што она четири морају предходити овоме, јер стварају погодбе за успех и трајност овога, док овај

не мора претходити онима, нити од овога зависи успех она прва четири захтева. (Наставиће се).