Учитељ

из МЕТОДИКЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА 199

Крста Јонић, учитељ.

ИЗ МЕТОДИКЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

П,

а) Казали смо да је лектира не само допуна осталој настави, него да је још од велике важности и као самостално срество за, образовање. Дистервег вели: „кад се добро предаје лекција из читања од толике исте користи је као и свака друга наставна, радња, која даје трајне плодове за духовно образовање ученика“. Не узимајући ни мало у рачун користан утицај који има дубље проучавање народне књижевности, читање је и по својој спољашњој страни врло згодно срество да утиче на млади дух. Мало је која наставна радња тако сложене природе као читање. Око мора поједине знаке (слова) да схвати и брзо сједини у речи; уста да искажу означене гласове по њиховој садржини и да их међусобно артикулишу; ухо мора непрестано да бди и да контролише радњу пређашњих и по потреби исправља. Кад само спољалања радња тражи непрекидно духовно учешће, то колико се већа пажња има да обрати смислу читанога. Оком схваћени знаци за писмена опредељују ток читаочевих представа у један сасвим одређен правац, који се без штете за разумевање не може оставити. Свака реч има своју уско ограничену садржину, која јој у овом везивању припада; поједине реченице су везане у строго логичком следовању закључака, које искључује све подвојено и испретурано, што већином карактерише усмени говор. Све је ово истина без значаја за онога, који гледа најглавнији задатак читања у механичком састављању слова и за учитеља, који се није још уздигао изнад таквог схватања, час читања је само час одмарања. а ученици који уче код учитеља с таквим гледиштем могу напредовати само у — лењости. На против ко уме ову вештину правилно да цени и њен васпитни моменат како треба да употреби, у његовим рукама постаје настава у читању права гимнастика духа, коју једва да може дати који други предмет. Непрестаним приморавањем да се пажња управи на потпуно ограничену област представа изазивају се сасвим одређене представе у свести. Трајним потчињавањем ока, уста и уха дисциплини духа има врло корисап утицај како у интелектуалном тако и у моралном погледу. Ко је на часу читања навикнут на строгу дисциплину мисли, брзо схватање, пажљиво слушање и јасан и одређен говор, тај тиме стечене подобности показати и у осталим часовима наставе и целом начину рада, нарочито у мишљењу и говору.

Такав ће опет рузултат моћи лектира само онда да да кад је сваки час читања, као што вели Дистервег, час за развијање мишљења. Као год телесне, тако и духовне силе могу порасти и ојачати само натрезањем п ко на часу читања од својих ученика