Учитељ

200 | УЧИТЕЉ

ништа пе тражи, који обрађује само градиво које се може лако савладати, тај се не користи наставом колико треба. Многи мисле да се при избору градива за читање ученику сме дати само оно што је интересантно, да би се придобила његова наклоност за то. А како деца врло радо читају приче, то се прво обрађује онај део читанке, који садржи приче, који и по облику и по садржини најлакше приступачан дечјем схватању. Међутим градивом из реалних предмета нерадо се занимају једно што се зна дечја мржња према њима и друго што им се чини да ће се лакше постићи циљ наставе из читања и без њих. Али оба разлога не постоје у истини. Одвратност дечја према градиву из земљописа и познавања природе има свој разлог већином у томе, што се у тим чланцима налази велика утрпаност и што је због тога, потребно више енергије и фантазије, да би се из речи у тим чланцима добиле јасне представе. Такве чланке мора чак и образован човек с пажњом да чита да би са сваком речи везао представу која јој одговара и да би у духу створио слику. У колико је то теже за дете, које можда није ни видело реку, планину, тврђаву и Тт. д. или све то гледало само на слици! Кад ученик чита без довољног разумевања, онда или никако нема репродукције представа или она није у довољној мери и онда се само изговарају празне речи; док је са образовање ученика од највећег значаја вежбање да се код сваке речи изазове успомена у свести, која јој одговара. Ма како да је за похвалу што се тежи да се деци учини учење лаким, опет се не сме заб»равити да је учење у школи рад и то озбиљан рад, који тражи сву снагу и који осим моралне вредности, која је својствена сваком истинском послу, има практичну вредност, што спрема ученике за озбиљност у животу. Дакле ко у настави читања из бојазни од напрезања, пружа само лако градиво, не користи се једним важним среством да би се постигао васпитни циљ.

Али п посебни задатак овог наставног предмета тражи да се узима и теже градиво за читање. Кад тражимо да омладина по изласку ив школе употребљава вештину читања као срество за своје даље образовање и желимо да наше девојке заволе најбоље списе признатих књижевника и њима хране душу и срце; да младићи разв“јају укус за читањем помоћу добрих списа, из историје, земљописа и природних наука, да свој духовни поглед проширују лектиром, онда их за то треба припремити наставом из читања. Ако девојчице нису у школи научиле да се удубеу богату садржину једне песме и савладају тешкоће који чини представљање у слици, онда их и доцније неће никако загревати лепота дела најбољих песника, него ће читати забавни роман, а младићи који нису упућени да с разумевањем и пажњом читају земљописне и историјске описе и доцније ће своју фантазију радије забављати сензационим причама него тећи корисна знања. Овде је исти случај о духом као год и с телесним организмом. Као год што овај може узимањем разних посластица да омрзне