Учитељ

из МЕТОДИ: Е СРПСКОГ ЈЕЗИКА 201

здраву храну, најпосле и да постане потпуно неспособан да је свари, исто тако може и духовна снага варења услед недовољног подстицања да се омете. Да би настава из читања спремала за живот, вежбајмо децу у четању и тежег градива!

6) Кад год што је, према реченом, лектира одлично срество за дисциплиновање духа, исто тако и још више има утицај на каквоћу и особине духа, ако се садржина читанога правилно обради. Претпостављајући да је читанка оно што треба да буде: један део народне књижевности, која садржи најбоље производе песника и мислилаца, онда она може бити ученику прави извор за образовање. У народној књижевности се јавља целокупан духовни живот народа у његовом најплеменитијем и најчишћем облику. Док једни износе резултате свога испитивања и мишљења. да би добивена знања учинили ошштим благом садашњег нараштаја, дотле други исказују у својим списима свој душевни и осећајни живот, оно што уздиже и покреће људска срца. Стога, постарајмо се да у лектири пружимо омладини оно што је најчистије и најздравије за образовање. У књижевности се огледа сва духовна и морална снага једног народа. Пословица вели: „с ким си, онаки си“. Зар ово не треба да вреди и при употреби лектиреј — Оваки човек носи печат своје околине и круга у коме се креће, како у начину мишљења, тако и у погледу говора и. опхођења. А ово још више за дечју природу, која је примљива за све утицаје, који владају у његовој околини, а особито у његовом узаном породичном кругу. Као год што на дете утиче пример и поука одраслих, исто тако оно ће бити приступачно и оном духу, који му говори из сваког листа народне књижевности. Добра лектира даје представама ученика онакав правац какав је у писцу деловала и кад настава успе да ученика дубоко зарони у дух песника, да му омили средину у којој они живе и да може саосећати оно што је песника покретало и још каду ту омиљену средину радо свраћа, тј. кад чита, онда, ће у младалачком духу потпуно да заузму место мисли и осећања, која су далеко од суровог и ниског схватања живота, тада ће народна књижевност бити налик на реку, чија се вода с висина људских мишљења, и осећања разлива и кваси у свима правцима.

Што се све ово довољно не постиже кривица је у неку руку и до садашњих читанака које су и сувише опширне и садрже доста градива, које нема скоро никакве вредности. Опширност та гони учитеље на мисао, да се мора у једној години обрадити сва читанка, ма било површно и да се у обради не задржавају колико треба код појединих чланака. Место тога боље је годишње обрадити до 20 чланака темељно. Само. на тај начин ће се имати времена да се деца уведу у мисли и осећања писаца, дознати побуде и упознати средину у којој су они живели. И једино тада ће се имати кад да се објасни све што је у слици и преносном значењу исказано и да се дуже остане код појединих реченица које се нарочито истичу својом лепотом облика и дубином мисле =>,

65 С Са ~