Учитељ

208 УЧИТЕЉ

учитељ не следује Да такав учитељ пре не изазова својим брбљањем презирање од својих ученика» Чак ако му пође за руком и да прикрије своју слабост, никаква му пажња неће помоћи да допуни недостатак оног тајанственог моћног утицаја, које непосредно чини личност учитеља справедљивог карактера, у ком се реч и дело налазе у потпуној сагласности.

· Целер: (атипфеоипо дег 5еће у. Ег2. . Џлтегтсћ 15). Све црте, које чине морално-религиозни карактер, а избијају из личности учитељеве, могу, уз његову љубав према раду, да унесу у дечију душу "преставе, које су кадре у њој да дејствују као горећа творачка сила. Међу овим цртама спада: одвратност учитељева од света неваљалог и грешног; његова отвореност и скромност, савесност и смиреност, нада у Бога, чежња за добро, са којом он прима свако основано мишљење и радо поздравља сваки успех, његово знање спојеносаморално-религиозним мишљењем, његовентузиазам, према идеалним тежњама, а тако и његово покоравање друштвеним законима. Његови манири и опхођење, поглед и израз. једном речи —- све оно, чим се илуструје његов унутрашњи свет, у једнакој мери може помоћи, да се зло и добро у једнакој боји види код п томаца, како би прво учинило одвратни утисак на њ, а друго примамљив, те да се посредством тога роје у њему моралне Мисли и васпитава одлучност воље.

„ок: Поуке су без плода, ако се не потврђују примером.

Гете: Ко је дуго време провео међу децом, тај зна, да ни" какав спољашњи утицај на њих не пропада.

Вагнер: (философија вештине васпитања). Ништа у таквој мери не васпитава, као присутност моралног човека; није потребе да он проповеда; сам он светли и загрејава као сунце.

Салцман: Васпитач пре свега у самом себи треба да тражи узрок недостатцима својих ученика.

Учитељеви недостатци

Де-ла-Сбал: (школска инструкција). Овај француски педагог и рисац препоручује учитељима да избегавају следеће недостатке: много говорење, тпретшерану оивост, лакомисленост, убрзаноста, неотесапост, љушњу, присарасност, лењост, досаду. душевно нерасположење, итштимтост, песталност, непромишљеност, претерано ћутање и најпосле не умети чуваши време.

П. Јуркевић: (општа педагогика). Који се васпитач односи отуђено према својим питомцима, држи се високо, увек им говори важним, достојанственим тоном, и чија скрупулозност долази до _ најмањег педантизма — без сумње неће задобити љубав својих ученика, нити ће привући дечијих симпатија онај васпитач, који хоће да је са њима фамилијаран, тако да деца гледају у њ као