Учитељ

сЕенлоОн 2159)

лака, а илузије тако опипљиве.“ Фенлон, међутим, остаје упорно све приврженији својој пријатељици и, да бн је спасао, наговара је да поднесе своја дела па оцену Босису. Босие осуђује њене заблуде, Госпођа Гијон се покорава, али у исто време, подстицана Фенлоном, тражи поновно суђење. Образује се читава комисија — Босие, Ноај и Тронсон — и доносе, у Исиу, одлуку о њеним делима коју и Фенлон пристаје да потпише. Изгледа да је цела ствар свршенва. Али — Босие међутим пише једну малу књижицу, Упушсшво за начине мољења, у којој осуђује Госпођу Гијон; дело је још у рукопису предано Фенлону да би га он одобрио. И зато, само због те осуде Госпође Гијон, Фенлон одбаци књигу и не дочитавши је и, журећи се, изда пре ње своје Максиме Светих. Никаквим се побудама, ни поносом, ни убеђењем, ни фенетизмом, не да разумети тај његов акт против здравог разума; остаје још једино — љубав.

Објашњење максима светих о унупарњем животу“) нису ништа друго до објашњење оне одлуке у Исиу, оних „тридесет и четири предлога којасу два прелата поднели публици“. И у колико је књига рђаво примљена, у толико је Босиеова књига О молитвама, месец дана доцније, са одушевљењем дочекана. Али Босие није задовољен тиме; место пријатељства сад је дошла мржња и, у друштву са архиепископима Париза и Шартра, он подноси краљу изветај о предлозима Фенлоновим које треба, осудити. Фенлон, међутим, спрема ново издање своје књиге, али не признаје погрешке у првом: 27 априла 1699. он подноси своје дело папи на осуду. 26 јула краљ пише џапи да су прелати испитали књигу и нашли за опасну ; неколико дана доцније, Фенлон добија наредбу да се врати у своју диецезу. И Фенлон напушта Версај да се више никаду њ не врати. Све то зато што није хтео да напусти једну жену која је мислила да се Бог може волети и без жеље за напредак, и да се може молити без мишљења.

Међутим, афера у Риму свршила се хрђаво по њега. Босие, равгњевљен, не штеди увреде: Фенлон је и лицемер, и лажљив, и подао, и „ако га и ударе јако — имаће се због чега кајати.“ Нећак Босиев, један шарлатан, води на вешт начин кампању против Фенлона у Риму, износи нека писма Пер ла Комба, проналази сумњиве односе између њега и Госпође Гијон ит,д. Фенлон је најзад исмејан, уништен, и 1699. Максиме Свефих буду папином

1) Има пет љубави којима се може волети Бог: 1. Бог се може волети, не ради њега, него ради добара одвојених од њега п која се надамо добити; Фенлон презире ту љубав. 2. Бог се воли, не ради добара одвојених од њега, него као да је он сам средство и оруђе наше среће; Фенлон презире и ту љубав. 3. Има љубави и кад још преовлађује лични интерес, али помешан са почетком љубави Бога ради њега самог; то је љубав наде. 4. Има љубави и кад у њој има нешто мало личног интереса, али преовлађује незаинтересована љубав; то је љубав милосрђа. 5. Може се најзад волети Бог љубављу која је чисто милосрђе ибез и најмањег личног интереса; ми бисмо га волели и онда кад он и не би знао да га волимо, и кад би он чак унесрећавао оне који га воле. То је савршена, љубав.