Учитељ

из НАШЕГ школског ЖИВОТА 219

толике жалбе, наравно оправдане жалбе, противу рђавог издржавања школер Откуда та нелогичност: да народ, који тражи школе и који радо уписује децу у школу, нерадо издржава школуг

Ако сам добро запазио, то, по моме мишљењу, долази отуда, што сам народ, маса, која школује децу, радо и тражи школу и. радо даје на школу; он дакле није недоследан, него на против консеквентан. То доказује и та околност, што и школски одбори махом одобравају буџете како учитељи предлажу, или баш ако где и запну, то није тако судбоносно питање по опстанак школе, које се не може поправити јаким разлозима макар у другој години.

Међутим црв који подгриза народну просвету, и који то потајно ради у име и на рачун народа, те површном посматрачу ствара ружну слику о самом народу, јесу извршиоци закона, јесу чланови општинских судова са својим деловођама.

Док се прави нова школска зграда, док се скупља прирез на то, док се врше исплате, у опште док новац намењен на школу пролази кроз њихове руке, председници са кметовима помажу тај рад. Чим пак то престане и настану обичне редовне прилике, престане и њихово интересовање за школу, јер од малог годишњег школског буџета, којим још они непосредно не располажу, не могу имати никакве користи. С тога они тада дижу руке од школе, и гледају да извуку користи на тај начин, што школским делом приреза подмирују своје и општинске погребе у недостатку прикупљеног општинског приреза, па и преко њега.

Мени није пала ни једна жалба на мали буџет, и оне врло ретко бивају; али на непримања буџетом одређеног прихода биле су сталне жалбе. Оне допиру ло Министарства просвете и 'непосредно и посредно преко надзорничких извештаја, али све је то узаман. Нема никога, ко би спасао и школу и народ од ове море, од ове невоље, која прети да нам школе упропасти, и ако народ не жалећи даје колико се затражи.

ЕЗ

У овоме погледу запазио сам још једну појаву.

У једној општини школска зграда је постала тескобна, а сем тога нема стана за једног наставника. Управитељ је све чинио да се дође до још једне удобне учионице и удобног стана, али узалуд; неће ни школски ни општински одбор да га помогну.

У другој једној општини затвара Министар школу због неупотребљивости. Општински суд са виђенијим грађанима успе, да добије поновно одобрење за отварање те зграде, коју идући надзорник такође предлаже за затварање. И то тако иде из године у годину на штету омладине и на штету угледа државне власти.

А ко смета, ко се противи новим издацима на побољшање школских прилика; Противе се они, којима је, како каже народ, „топло,“ противе се имућни људи, који, за то што су имућни, имају првенства у школовању децеи у најмањој и најгорој школ. згради. Они своју потребу у школовању деце подмирују и на