Учитељ

246 мл ч ин 5

Тачно, у одређено време били смо ва месту, у просторијама једне лепе зграде, која је нарочито удешена за позоришње преставе и концерте. Наш познаник и колега, Хајни био је тако љубазан, те нас је одвео у ложу, У којој су, сем нас, били и други страни гости. Ну, наши домаћини нису нас саме остављали; долазили су чешће, да нас упитају, како нам се концерат допада. На концерту је суделовало месно певачко друштво са својим диригентом г. доктором медецине Ед. Гликесманом, музички квартет, доктор Ц. Јанке и бањски инспектор Г. К. Холуби. Певачко друштво (мешовити хор) отпевало је: „На Морави“ од Н. Јавурка и „Смешу ческих народних песама“ од Ј. Малата; Музички квартет је одсвирао једну фантазију из „Продане невесте“ од Б. Ометане, „Сузу“ од Вита и „Деца часа“ од Кјеслера. Сем овога, г. доктор Јанке читао је пролог од А. Достала, 4, бањски инспектор г. Холуби прочитао је један одломак из књиге Оветоплука Чеха: „Под липама“. Све су тачке лепо и тачно изведене, а нама, Србима, се највише допада фантазија из „Продане Невесте“ и смеша ческих народних песама.

За све време концерта владала је велика тишина и пажња; само су се, по свршетку сваке тачке из програма, чули аплаузи. За време одмора излазили смо у ходникеи у једну одају, где су се продавали хладни напитци за освежавање; пива и вина није било а пушење је било забрањено, што нама страсним пушачима није баш угодно било. Али за дивно чудо, што тај свет мало пуши! Код нас је реткост видети непушача, а код Чеха, је обратно.

Кад се концерат свршио, похитасмо напоље, али — хоћеш! Киша је лила као из кабла, а ја и Јова нисмо понели кишобране. Шта смо знали радити, него да чекамо док киша стане. Срећом, то чекање није дуго трајало.

Похитасмо у стан, јер је 10 часова већ превалило, а требало је одмарати се од данашњег пута. У

»

Бања Лухачевица лежи између великих брда, окићених јеловом шумом. Уском долиницом тече мала речица Олшава, која, се овде лети може прескочити, јер јој је игвор блазу. Ваздух је чист, пун озона; ветрови не дувају; промене у температури између

јутра и дневне топлоте врло су мале.

Бања има четири извора лековите воде: Винцентка, Амандка, Јановка и Алојска. У литру воде има 9:4 до 45 содног хлорида, и 44—6:0 грама содног угљен-диоксида, поред доста, знатне количине јода, брома, литија и гвожђа, и велике количине угљене

киселине везане и полувезане. Топлота јој је 12% 0, укуса је сланог, боје кристалне.

Кад се вода Лухачовска упореди са водом бање Глајхенберга, Емса и Селтерса, она их куд и камо надмашује већим процентом угљено-киселих соли. Бања је од пре седам година лепо уређена,

сона мара љаниниини а

ЊЕ