Учитељ

из НОВИЈЕ СРПСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ 228

___2400000 000. 2- 3,14

Уа паса = 0,00 2761 т,“!

Преведено на српски: „Општа тежа. Размишљајући о паду тела на површини земље, дође Њутн на мисао, да можда иста сила, која чини да камен пада на земљу, дакле то, што ми шежом називамо, далеко се изван граница атмосфере простире, па идо. месеца допире, да ништа друго него тежа јесте централна сила, која одржава месец на његовом путу око земље. Ова се мисао даје лако испитати. На површини земљиној износи убрзавајућа сила теже (крајња брзина у првој секунди падања) 9,8088 метара. Месец је пак 60 пута даљи од средишта земље него што је удаљена једна тачка на површини земље од њеног средишта; ако дакле тежа (сила теже) допире до месеца, онда мора тамо њена убрзавајућа сила бити 602 дакле 3600 пута мања, него на земљиној површини, она би дакле износила Ј

9,8088

– 3600 _ = 0,002724 мет.

Али ми можемо величину убрзавајуће силе, која у ствари месец привлачи к земљи, израчунати из полупречника његовог пута и његовог времена оптицања. Ми имамо

-__ 4АЕИг - 251 2 Пе ара. = АРА

Обим земље је 40,000.000 мет. дакле обим пута месечевог, т. ]. вредност 2 Пг, која има да се стави и горњој једначини, износи 40,000.000-60 или 2 400,000.000 мет. Овај пут пређе месец за 27 дана 7 час. 4 минута или за 2,360.580 секунада. Ми имамо дакле:

2.400,000 000 · 2 · 3,14 — 0,000.161 мет.“ 2,360.580=

Као што се види, добијени се бројеви слажу до четвртог десетног места закључно (0,0027(24) и 0,0027(61)г

Ми позивамо читаоца, да пореди ток ових мисли, са оним што је аутор у том погледу изложио, који је започео са убрзањем па преко неких брзина завршио са: ...„да месец за толико оступа у моменту свога пута од тангенте“..3

Аутор пише: „Масе планета не дају се овако просто одре-

1 Мајег, Јоћ., Љећтфисћ дег Козпизећеп РЉузк, ибће шпсеатђењеје ппа меттећтје АтШасе уоп Рг. О. Е. МУ. Ребега, отдешећет Рготезвог попа Отекеог Дег Ођегплуатђе ха Кблеозђеге 1. Р., Вгацпзећуеја, р. 279.

а 1654. р. 12. 8 Ист. нов. фил, р. 71.