Учитељ

“. Ре

| НИКОЛА Ђ. ВУКИЋЕВИЋ 259

колико вреди љубав и одушевљење за својим позивом најбоље знају ценити просветни радници. Сама та љубав и одушевљење за својим позивом, што су присвојили ученици свог врлог учитеља уздигло их је до тако угледних радника, да су и они предњачили својим садруговима и да се својим талентима упоредили често и са академски образованим људма на једној и другој страни Саве и Дунава.

Српска нар дна школа и њена настава од пре 30 и 40 год., кад је овај покојник делао пуном младићском снагом, испредњачила је била својом унутарњом радњом свима другама осталих суграђана Угарске, Хрватске и Славоније. И кад се оно 1870. и 1871. године изаслали од Народно-Црквенсг Сабора десеторица, учитеља наших у немачке и швајцарске крајеве, да кроз годину дана проучавају школски рад и устројство учитељских школа у тим најнапреднијим земљама на школском пољу, нашли су, да је унутарњи рад наших школа потпуно једнак онима и да су само спољашњи ред, дисциплина и богатство учила и намештаји одмакли напред од наших школа онога времена. То су потврђивали сви извештаји тих изасланика, а то је знак, да је Вукићевићев и Натошевићев рад из оних времена у наставном погледу ишао упоредо с најнапреднијим радницима тих културних земаља.

Утицај пок. Вукићевића на народну просвету није се ширио само на уске границе Митрополије Карловачке, куда се његови ученици највише разилазили, него је дух његов заилазио и преко ових граница у Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, па чак у Бугарску и Стару Србију. Поред његових ученика, који су свуда по тим крајевима заилазили, ишла је и његова књига, те је крчила пута напреднијим идејама и савршенијем раду на наставној основи.

Кад се оно пре 40 година кренула Србија да у своме кругу и за своје учитеље подигне стручну школу (препарандију), долазио је пок. Димитрије Матић, министар просвете на савет пок. д-ру Ђ, Натошевићу и пок. Николи Ђ. Вукићевићу; а кадјеи Црна Гора под управом пок. Милана Костића, потоњег проте старобечејског отпочела живљи рад на народној просвети, тражио је и добио је такође упутства на овим изворима. Бугари су пак слали своје младе људе, који се спремали за учитељски позив, у Сомбор на науке, а кад се спремао учитељско-богословески завод није без савета ових првака школских ништа предузимао. Босна и Херцеговина добијали су своје учитељске снаге понајвише са

15