Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 308

б) 0 СТРАНИМ

Мита 1п ЕмојиНоп ђу Г. 5. Нобћопзе. Гопдоп « Кеу Хогк, Мастт ап « Со. сесотп Еф4топ, 1907. ХТУ - 416 страна. Цијена 3 долара. (Наставак).

УП. Импулс у свијести

Једно од најважнијих питања у овоме дјелу образује однос истикта и импулса напрама свијести. Хобхаус јасно вели, да не ће дирати у ово питање (стр. 79.—80.), а послије каже, да „прирођена структура“ довађа осјете у свијест, да „прирођене реакције“ иза-

зивају „осјете и осјећаје“ у људи, па с тога по свој прилици и у

животиња. Ал' је баш главно питање, да се знаде под каквим условима изазивају свијест ова „прирођена структура“ и „прирођена реакција“ ! Овдје је баш Ахилова пета праве психологије импулса у еволуцији духа. Као што смо већ напоменули, Хобхауз је баш овдје слаб у разлагању своме и његово тврђење, у колико се може рећи да је то, посве је истовјетно са тумачењем Моргановим.

Не ће бити на одмет ако коју кажемо о Моргановом схваћању овога проблема, јер ће нам много критички освијетлити Хобхаусову доктрину.

Морган у своме дјелу „Нађи цпа ТизНпс!“ (стр. 136; сумарни поглед на стр. 123. и даље) вели да у случају првог обављања инстинктивне активности координација, што се тада јавља, посве је аутоматичка, и никако се не смије сматрати да је под утјецајем

свијести; но, извађање активности образује дата за свијест итоу свијетлости у којој су идућа обављања сличне активности могла

бити перфектнија, модификованија или више „измијењена“. Из

овога произлази, вели Морган, „да се само у случају свог првог обављања овака конгенитална активност може узети као наша штудија у њезиној инстинктивној чистоти. Јер сваки идући случајеви су мање више модификовани са резултатима искуства, што је сте. кла индивидуа“.

(Морган у своме једном другом делу: Апшпа! Кећамог 1900,

стр. 232. вели, да „отрашс еуојшћоп ртоућез теаду — гтопред даја ·

је сопостопзпезо“).

Али је сада питање: „Како и зашто да та активност, која је тако релативно. перфектна као и конгенитални (прирођени) инстин, кат даје дата свијести“> Ако се реакција у први мах обавља без свијести одкуд то, да се свијест послије развије са инстинктом 2 Оно, што фали Моргановој теорији јесте недовољно тумачење за јављање свијести у овом погледу, или за факат, да „сапупо ој1ће аснућу“ у овом погледу или за било коју ствар, што „итизће даба [0. сопзсјои5пе55“.

Према теорији, коју заступа један американски психолог јав-

љање свијести спојено је са неким прекидањем у процесу прилагођивања према коме животиња настоји, да се адаптује у својој околини. Дефинитиван прирођени инстикат продужаваће се све дотле у „својој инетинктивној чистоћи“ док процес адаптације не буде