Учитељ

ПЕДАГОШКИ ГЛАСНИК 809

потпуно, што се у неким земљама тек почиње, а по нешто ни ми немамо.

1. Школска статистика ти обавезно школовање. Општа је жеља да се у свима цивилизованим земљама израде статистике о броју ученика у нар. школама. Конгрес захтева од учит. удружења да предузму код својих власти потребне кораке, те да се изврши статистика ове врсте, специјално о оној деци, која у земљама где није обавезно школовање (на пр. у Белгији) не походе никако школу. Да би се побољшало стање у овом погледу тражи се: строго приморавање у школу, помагање сиромашних ученика с раном и оделом,'забрањивање радова индустријске врсте, утврђење максимума школарине на 30 фр. на један разред, уређење бољих, школеких зграда, подела ученика по способностима, повишавање година за школу на 14; као у Немачкој и Холандији, укидање школа, са полудневном наставом, (нарочито у индустријским крајевима Енглеске) као и суделовања раденичких савеза у овим питањим», — даље да се учини веза између наставног плана у основној школи са оним у вишој и дозвола. деци без разлике имаовног стања на све ступњеве наставе, само на основу њихових подобности.

.„П. Настава јестасшвеничка има за задатак: да да опште, практично и најпотребније знање о култури. Ова настава треба да буде очигледна и експериментална, она се ослања на сва чула а и на срце, те тиме утиче и морално и естетички. Она почиње очигледношћу а свршава се самосталним експериментима ученичким. При томе се нарочито морају неговати средства за ову наставу: школски вртови, посећивање музеја, фабрика и радио„ница, излета и веће екскурзије. Учитељска удружења морају за тај циљ тражити извесну новчапу накнаду од власти или општина.

Ш. Образовање учитеља. Пошто је настава у основној школи од општег интереса, треба власт да предузме у своје руке школовање учитељских снага или бар да га надгледа. Јер настава није прост посао; учитељ мора да васпитава ученике, покушава да поправи интелигенцију свога народа; покушава да да живота идеалу јаког и здравог тела, слободне и активне воље, доброг и енергичног карактера, расветљеног знања сваке индивидуе. Задашак училиељев не може да буде везан за неку догму; они имају за основ научно искуство и тако стварају најјачу полугу за право, истинско човечанство. — Дато је потребна озбиљна, припрема за учитељску службу. Студије учитељеве морају бити много потпуније него досадашње и одговарати захтевима хуманитета. После свршене више школе долази двогодишња студија, на семинару и посећивање универзитета, где су уређени нарочити методички курсеви. Интернат треба одбацити. Плата учитељева мора одговарати његовом задатку. Он ужива поштуну независност у философском % политичком погледу. Има апсолутно право на пензију. Школски упразитељ може бити само онај, који