Учитељ

524 УЧИТЕЉ

нимање да му дође на друго место — све његове сведоџбе и уверења могу му зарадити, да му се једнога дана каже: „О, апапфа зрестез! сетеђешт поп ћађе “

Капиталну погрешку учинила би управа Призренске Богословије, кад не би предузела енергичан корак у заштиту својих ученика. Остане ли овако стање, онда је та школа неприступачна, за иоле свесније младиће. Јер, ко је тај, који ће после осам година напорнога труда и рада, да буде последњи и међу учите. љима и међу свештеницима;!...

Треба или признати спрему те школе или је преуредити, да буде само богословија или само учитељска школа.

А што се тиче садашњих учитеља, који су изашли из те школе, они имају да издрже једну јаку борбу. Они морају успети противу возога школског закона, који им доноси очиту неправду. Нема сумње, њима ће прискочити у помоћ и учитељи из других школа, који су такође незадовољни многим стварима, нарочито уређењем пензионога фонда. И тако ће се, на жалост, снага наших просветних радника у Турској трошити у међусобној борби, а то води уштрбу наше опште националне ствари. Дужност је меродавних кругова, да поправе учињену погрешку и отклоне ову међусобну борбу наших учитеља у Турској. Здрава свест и непомућени патриотизам налажу свакоме Србину, да све просветне раднике у Турској сконцентришу у једну компактну снагу, која ће бити кадра да очува наш народни индивидуалитет и пробуди националну свест у тим класичним српским земљама. Сваки нехат, који би се, у овом значајном питању, појавио од стране наших меродавних фактора, наглашавао би издајство ннтереса наше нације, која чами у ропству. А то се не сме пи замислити, а камо

ли и урадити... Јов. М. Лоповић

Књижевност

РЈЕ ФЕРАРЕ

Кратак преглед рада иа народном просвећивању у Црној Гори, од године 1860 до данас, од Н. Р. Мштића. Цетиње. Штамнано у штампаријн Краљевине Црне Горе. 1910. године. Цена:

Приликом јубиларне прославе Црне Горе, по којој се ова од Кнежевине подигла на Краљевину, на Цетињу је изашла ова књижица, у којој се, са пуно детаља и познавања тамошњих школских прилика, пропраћа развој и напредак школа, односно просвете, у тој малој али јуначкој српској земљи, од 1860. године, па до данас. У књизи се очито износи вечито старање и непре. стана брига данашњега црногорскога краља Николе 1. о ширењу школа и напредовању просвете у својој држави. То је лепа ка рактеристична одлука једнога доброга владара. Може се рећи, да