Учитељ

ЕЊИЖЕВНОСТ 525

само онај владалац истински љуби и воли свој народ, који се непрестано стара о просвећивању истог.

У књизи се износе све промене у степенима напредовања, основних школа за време педесетогодишње владе краља Николе 1. Из исте се види, да су у томе напретку и тамошње школе пролазиле кров исте фазе, кроз које су пролазиле и наше основне школе у Краљевини Србији. У том погледу осетио се знатан напредак у школској просвети за време рада, неуморних школских трудбеника: Милана Костића, Ђуре Поповића, Стеве Чутурила, а особито за. време. министровања Јована Павловића, „човјека високопросвјећена, интелигентна, и јако енергична“, који је био први министар просвете у Ц. Гори, и који је, као код нас Стојан Новаковић, ДЦ. Гори дао први напреднији и потпунији закон о основ, ним школама, који је после поткрепио разним упутствима и расписима, који су сви скупа ишли у прилог напретка тамошњих основних школа и учитеља.

Године 1907. у Црној Гори донесен је нов закон о народним школама, који' је онај Павловићев закон много у којечему изменио и допунио. По овоме закону заведено је у целој земљи обавезно школовање и прецизирано је, као и код нас. у колико држава може да помаже при изражавању основних школа, а у колико ошштине. Даље, овим законом заведени су и школски од. бори, као и школски надзор, коме је дата могућност, да повремену поставе чисто инструктиван. Још је овим новим школским законом у неколико побољшано материјално стање тамошњих учитеља, које је дотле било доста јадно и бедно. А што је најглавније, овим је законом школским радницима загарантована, независност у раду. Ну и поред овога напреднијег закона о основним школама, и у Ц. Гори, као и код нас, осећа се великих потреба у спремним наставницима, којих тамо има врло мало. Поред тога тамо вема ни добрих школских уџбеника, те је, у најновије време чињен покушај, да се та сметња некако отклони.

Добру половину ове књиге чине „статистички подаци о школама, ученицима и учитељима“ у којима се табеларно износи прираштај ових у међувремену од 1883. па до 1910. године. Из Статистичких података за раније године види се, да је шк. 1883—4 године у Црнеј Гори било свега 39 основних школа са 1579 ђака, _ (међу којима је било 72 женских) и 53 наставника, (међу којима је било свега 2 учитељице). Тај се почетни број после, према приликама, из године у годину постепено пењао и спуштао, тако да је за време јубиларне школске 1909.—1910. године у Краљевини Црној Гори, било 130 основних школа, са 10.368 ђака и 196 наставника (међу којима је било 18 учитељица). Ако су подаци тачно и савесно прибрани, онда је овај напредак, на просветном пољу у Ц. Гори, задовољавајући. Вреди поменути, да је у Црној Гори, поред државних школа био и, известан мали број, приватних школа. Те су школе постепено замењиване државним школама, тако да их је 1910. године сасвим нестало.