Учитељ

526 У ЧИ ве ЈБ

На крају ових прегледа има података и о учитељским годишњим платама. По њима године 1883. била је просечна учитељска годишња плата 596 перпера (динара) и 41 пара, а године 1910 била је 831 перпер и 28 паре. Као што се из овога види тамо су учитељи, и поред побољшаног учитељског стања, ипак рђаво награђени. Вреди поменути, да у Ц. Гори варошке учитеље плаћа варошка општина, уз малу државну помоћ.

Толико о овој књизи, коју можемо свакоме препоручити, ко се год буде интересовао са школским приликама у Ц. Гори. Да напоменемо, да је раније у овоме правцу израдио једну књигу и пок. Милан Костић, али је ова потпунија. Е да либисеину нас нашло радника, да овако кратко, јасно и прегледно, изради овај развој или напредак наших основних школа за минулих 50

година #... Ст. М. М, уч.

6 о СТРАНИМ

М!пд |п Еуојићоп ђу 1. 5. Нођћоизе. Гопдоп « Ме Уогтк, Маст ап Ф бо. Зесопф Е4шоп, 1907. ХЛУ + 416 страна. Цијена 3 долара. (Наставак).

ХТ. Природно одабирање помоћу свјесне адаллвамије

Сад би се могли повратити на наше прво питање: „Да ли је еволуција прогресивна“ па можемо одговорити, да је еволуција у погледу на рационалну интелигенцију прогресивна, јер њезина гаранција лежи у самој себи. Све остале еволуције теже или да су стационерне или нагињу ретрогресији. „Истина је, да се организација као метода одржавања специја још испочетка ставља у антитезу напрама природном одабирању. Натурална селекција почива на деструкцији. Она одржава тип само благоси љајући већину индивидуа“ (стр. 387).

„Природно одабирање не може ништа заштити и увећати што није непосредно корисно. Ако се очувају и развију пигменске мрље, што образују прве рудиментарне клице у оку, то мора тако бити, јер су оне од користи као пигменске мрље“. Точкица, што ће се послије развити у велачанствен чулни орган од највеће користи, што може бити, не може бити од користи и по природно одабирање док не докаже ваљаности до којих актуално само долази“ (стр. 391.).

Али са интелигенцијом иде слобода и развиће, тако и у погледу на обим тако и у погледу на префињавање организације; та је слобода неопходан услов за највише развиће. Резултат интелигенције значи револуцију и у методи и у односу прогреса у еволуцији. (стр. 382., 383., 401.—-408.). „Организација, особито у облику интелигенције, више је за одржавање нндивидуа, и као такова усавршава тип. Рационална организација живота, од почетка родитељског старања па даље, тежи да суспендује борбу