Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 527

на којој почива природно одабирање... Кулминујући у делибератном саморазвићу расе под вођством разума. Организовани живот не почива у обилачком натјецању, већ у заједничкој међусобној зависности“. (стр. 388.).

Природно одабирање значи ограничени повратак хране, прекомјерну продукцију индивидуа, борбу на смрт ових индивидуа за ту храну, и елиминацију или нехотично заједничко прилагођавање индивидуа.

Самосвјесна еволуција значи контролисање потрошка хране и околине у опће, контролисање продукције и васпитања индивидуе, као и свјесну кооперацију индивидуа у заједничком прилагођивању. То је управо један природни процес еволуције што се зове „натуралном“ секцијом. Антисоцијална нестичка индивидуа, пропада исто тако као што пропада и онај који је слабији у борби живота. Но, „борба“ овдје треба да нестичку индивидуу створи стичком дају учини ваљаном надживљавању. Категорија ваљаности и правде трансформише се у категорију случаја и морања, а преживљавање најспособнијих мијења се од немилостивог натрезања хладнокрвне борбе за живот. У етичку кооперацију да постане ваљава у преживљавању или надживљавању.

Угодност и неугодност супеституишу се за смрт и живот као санкције дреловања, (стр. 388.) и под вођством интелигенције могуће је да некоје између угодности, у којима искуство свијетли, буду спојене не само са одржавањем расе у своме правцу, већ и да су скопчане и са даљњом експанзијом својих сила. Овака експанзија можда ће бити од мале користи по расу као средства, за надживљавањем за садашњост, ал' послије тога оно значи прогрес. Нешто налик на ово изгледа да је историја оних математичких и естетичких „факултета“, што су били камен спотицања, за природно одабирање“. (стр. 390).

Али природно одабирање и свјесна адаптација нису два антагонистичка или непомирљива процеса. Има много, много доказа да они кооперишу у многим случајевима за одржање структуре и њихове функције. С тога, да се послужимо Хобхаусовом сопственом илустрацијом, контакт длака или мирис меса тјера инсекта да леже своја јаја, а то је свјесна реакција. Но, ти инсекти с једнаком брзином сами хрле на било коју длакаву површину (изузевши пчеле) или пак остављају своја јаја у цвијећу кариона чији је мирис налик на гњило месо, па на тај начин многе пропадају. Очито је да се овдје јавља т.з.в. закон среће (случаја) и принцип природног одабирања. С тога актуално надживљавање типа зависи од конкурентне операције слијепог природног одабирања и од простог начина свјесне адаптације (стр. 49. и 52.).

Баш за то што се свијест креће око средишта напетог стања или настојања у адаптовању, баш зато велика, маса интелигентних реакција постаје аутоматичка: ово се одржава као свјесне реакције насљеђа. „Мирис трулог меса мами трудну муху кариона. То ће рећи, карион се креће и тиме мами муху. Кад је муха у карион