Учитељ

528 У ЧИН ЕН ЈБ

ушла то се мирис и контикт комбинује па надражује функције за лежење јаја. Гледање згодне хране побуђује пиле да кљуца, исто тако као што гледање пилета надражује квочку да квоче или да чепрка храну, или да га чува од опасности и тако даље“. (страна. 53.).

Но, све ово може да буде бесвјесно, аутоматички или животињин изванредин изглед може да је сјестан и хотимичан. Све ово може да буде проста ствар „реакције прирођене структуре за надражај“ и опет то не мора бити. То зависи већ од тога какве су прилике. Читав ланац рефлекса што се развија у оваком инстинктивном акту наравно да ће бити у свијести. Већи дио било ког органског кружења механизовао се и свео на бесвјесну основицу, на сублиминални живот. Али изванредни изглед, главни или испрекрштани поглед остаће у жижи пажње или ће се, ако је донекле механизован, повратити у жижу свијести, усљед органске запетости у тој тачци.

Ако животиња не наилази потешкоће у извјесном м!есту да постави своја јаја или да нађе своју хранг, то ови процеси могу да пређу у чисто рефлекторни пут. А ако при том има опозиције а тражња је потребна и у њој се мора избегавати опасност, то је најприродније, да се претпостави да овдје постојл одговарајућа свијест, која је и мохитор и вођа, не служећи се инстинктом или рефлекторном акцијом, већ их управља на финију употријебу или их прилагођава на различите прилике. Као што сам Хобхаус примећује, ако животиња механички обавља извесле серије аката у једном случају, то не слиједи да она нема свијести, или да је неспособна да у било којој другој прилици буде свјесна о својој акцији. Под другим, а можда и под већим, условима напетости ситуација може даље да изазове свјесну реакцију. „Многе људске акције обављају се с дана у дан све то механичкије, но, довољно јак надражај обраћа пажњу на њих и интелигенција има ријеч“. (страна, 55.).

ХП. Принцип тројектованог дјеловања

Опћи закључак Хобхаусов сличан је како по духу тако и по начину Кидовом тврђењу, што га је овај изнео у своме дјелу под насловом: „Рттејрјез ој Ууехђета Стушла ол“ (Мел Јогтк, 1902. 588. страна). Добро ће бити да ма у кратко сравнимо ова два аутора.

Кид овако вели: „Славопобедни народа, који су сада насљедили свијет они су (народи, чија је историја у прошлости била поворница операција принципа значења, што је морало у свакој тачци наткриљавати значење интереса оних, који су се прикључили било коним постојећим члановима друштва“ (стр. 5.). „Контролни центар евелуционог процеса у нашој социјалној историји да укратко кажемо, никако није у салашњици већ у будућности (стр. 6.). Жид назива ово „принципом пројектованог дјеловања“. Према њему „детерминирајућа и контролна мета, за којом тежи природно одабирање, не смије бити само благодат индивидуе, па