Учитељ

428 У ЧИРЕ СБ

А А Вав Ви Ин

степеница и сви потекакујући и уваљани снегом одјурише кући претичући један другога. по уској стави.“

Такви случајеви понављају се једанпут или двапут недељно. То је увредљиво за учитеља који се тим не слаже, али ко неби пристао на то, кад због таквог једног случаја добију већег значаја оних пет, шест, па кад-кад и седам часова у сваком разреду, које ученици издрже слободно и својевољно свакога дана. А колико су препрека често савлађивали да би. заситим своју жеђ за знањем!

У Толстојевој школи апсолутно се није знало за ленствовање. А свакако, кад би се свуда ишло у школу не с обавезом, већ с правом, онда би деца много више ценила школу; и кад би свуда ученици могли ићи кући кад хоће, онда би их баш то осећање слободе задржавало да остану у школи. И њих не би тамо гурала власт силом, њих би привлачила тамо личност учитељева. И изван школе односи између Толстоја и његових ученика били су јединствени. Обично су се предавања продужавала до осам и по часова и последњи часови били су посвећени певању, читању, физичким вежбањима. итд. Вежбања су чинила деци 060бито задовољство. После предавања Толстој је шетао со њима по снегу и некад су долазили до шуме, али у шуму нису улазили, бојећи се вукова. Он им је причао разне приче и претресао с њима најважнија животна питања, у којима ти сеоски малишани показиваху толико разумевања колико и сами учени и начитани људи. „Зашто ми цртамо“ упита једном на таквој једној шетњи једно дете.

„А ради чега је уметност •“ — Толстој не нађе шта да одговори. „А ради чега је штап; а липа“ упита други малишан, Семка, ударајући штапом по лиџи, — „да се кров направи“...

„А зашто ће лети липа, док није одсечена 2

И на тај начин природно дођоше на решење питања о односу лепоте према користи и до схватања: да је лепота дрвета довољан разлог за његов опстанак.

Један малишан примети да је жалосно сећи дрво, јер је оно живо. „Кад из брезе пијем сок, то је исто што и крв, рече он.

И дуго су они ишли тако водећи озбиљне разговоре, док је један малишан умиљато држао Толстоја за руку. Глоговац. С руског