Учитељ

538 УЧИТЕЉ –

Сада смо у стању донети овај предлог са мотивацијама које су обухваћене у њему.

Господо посланици Звајући да један народ може достићи западну културу само ако се убрва његово просвећивање, а знајући да маса нашега сеоскога света не може бити културна, ако се што пре у њој не рашири права писменост и потребна знања из појединих грана наука, ми се усуђујемо поднети овим наш предлог, који би законодавним путем уклонио 5—6 сметњи, које нашим народним учитељима сметају у раду на народном просвећивању.

Те сметње, то трње на путу учитељекога рада, састоји се у овим главним тачкама :

1. У несавременом начиту подизања и -издржавања кола.

2. У бедној учитељској плалпш ч још беднијем правном положају по Уставу м закону о народним тколама.

8. У несавременом надвору над народним школама.

4. У вршењу поповске дужспости у цркви од стране учитеља.

5. У изигравању учллпељске сталпостаи у једпом месту службовања

6. У рђавом примењивању члата 89-ог закона о нар. школама ила.д.

Скоро ће већ пола века како српски учитељ гази преко тих огромних сметњи, преко тога нечувенога трња које стоји на самом путу, којим наши учитељи имају пронети лучу културе кроз наш некултурни народ: скоро је већ пола века како ваши учитељи вапомажу, да им се уклоне те најглавније сметње, али је глас њихов остајао увек као глас вапијућег у пустињи, че нам отуда џ стоји веома бедам троценала писменосим 9 народу.

Кад већ и закон од 1904. г. није уклонио поменуте сметње са школскога, и учитељскога прага, онда је (по нашем мишљењу) неопходна потреба, да се једном изађе на сусрет нашим учитељима т. ј. да се законодавним путем учине измене и допуне у закону, јер је крајње време, да просвета нашега народа мора поћи гиганским корацима напред, ако смо ради да се одупремо навали културнијих народа на чаш животни и племенски опстанак, јер некултурним народима у скорој будућности нема опстанка.

Да би смо г. г. пославике убедили у оправданост измена. и допуна у вакону о нар. школама, ми ћемо у најкраћим потезима објаснити оправданост сваке измене и допуне, које нашим под '/. приложеним пројектом желимо учинити, и то:

Т. Подизање и издржавање школа. — Свакоме је данас познато то, да подизање и издржавање школа није никада ни ваљало, а да је данас (по жалби целога сеоскога учитељетва, делом и варошкога) достигло врхунац у погледу недаћа школских и учитељских.

Народ даје и одобрава довољне суме новаца кроз општинске буџете за

школе, али та одобрена сума увек послужи свему и свачему само не школи и њеним потребама. Било је случајева да поједине општине уносе неколико година (узастопце) по више хиљаде динара на зидање школе, па опет не озидају школе, већ дочекају да се и старе, као рабатне, затварају. М министарство просвете и сви учатељи теже, да се овај несавремени систем подизања и издржавања школа, замени савременијим.

И ово-годишња Учитељ. Скупштина тражила је, да се сеоске школе из-