Учитељ

~

– БЕЛЕШКЕ 589

државају и зипају из окружног школског приреза, а варошкг да остану са малим модификацијама, као што је и данас.

И, заиста, кад већ постоји окружни школеки прирез, који народ одобрава, онда је најцелисходније да буџети свију школа, једнога округа сачињавају спедијални, окружни школски прирез. Народ се овим ништа не оптерећује, јер му се укида позиција на школе из општинских буџета, а преноси се на једно јаче просветно тело, као што је Окр. Школски Одбор,

Уз овај начин подизања и издржавања школа долази следствено, да управитељ сваке школе мора бити и рачуновођа и благајник школски (као директор у гимназијама), а и право је да се тим путем подигне углед управника, школе над осталим члановима месног школског одбора, које управитељ има чак м морално да поправља. Кад смо законом о опилаинама дали и ћатаама опиламнским, да могу бити опшштипски благајници, онда није право оставилаи ове таколоване људе иза Ћалпа опшлашнскит. Зар учитељ може, чим пређе у порезнике и полицајце, да рукује хиљадама, а не може са ништавним сумама поверене му школе:! ;

П. Плате н повишице учитељске. — Почетне су плате један од најглавнијих узрока што су нам на стотине школа празне сваке године; плате су узрок што су сви учитељи клонули духом и изгубили вољу за свој свети позив ит.д. итд.

Имајући у виду зле последице због мале плалав нашит учитеља, ма налимм предлогом таражсимо, да се учитељима регулишу пљаше и товишаце сразмерно према плапама наших професора, јер су ада два реда у у чимовничкој тжијерартији слични по професији.

Дакле, професор је учио 4. године више од учитеља, спремајући се за своје звање, а почетна је професорска плата, 2400 дин. Професор има 6 повишица по 600 динара. Према томе учитељ треба да има 5/: од проф. плате, тако да почетна плата учитељу буде 1800 дин. Тако исто учитељ треба да има од сваке професорске повишице по 8/, а то је да свака учитељска повишица буде по 450 динара.

Према томе принципу. учитељ би почињао са 1800 дии., а свршавао са, 4500 дин. Узгред треба напоменути да управитељски рад у народним школама ништа није лакши од директорског, тв би и ту право било, да управитељи осн. школа имају 5/, од директорских додатака.

Кад се пак узме у обзир и то, да је учитељски посао шест пута тежи од професореског, јер учитељу морају сви ђаци научити па да добије повишицу (а професору могу сви понављати па опет добива повишицу); кад се узме у обзир ла учитељ мора тешким методама да постиже успех, а професору ђаци уче на памет код својих кућа: кад се узме у обзир да учитељ мора да ствара и одржава културне установе у селу и да буде душа тих установа; кад се узме у обвир да се на селу скупље плаћају намирнице, него ли у вароши на пијаци; кад се узме у обзир да учитељ оптерећен породицом на селу мори да тражи лекара и школу по варошима, — онда је право да учитељ и од ове сразмере имаде прилично веће плате, јер му је иначе немогуће живети и радити.

Ми имамо пунога уверења, да ће наши учитељи (изгубивши веру у правни поредак у овој земљи) дићи руке и од Земљорадничких Задруга и Своских Читаоница и од Продужних Школа и од Стрељачких Дружина и од сваког рада на