Учитељ
ПЕДОЛОГИЈА И ВАСПИТАЊЕ 431
биологијом, са превлаком народовнанства и религиозног развића каткад са додатком женског причања и традиција из дечје собе Ну оно има у педагогици свих ступњова пространу, практичну основу. Педологија има сва преимућства а и мање мучне слабе стране своје разнострукости.
Становиште педагога, па и психолога, личи на изглед оне деветине видљивог дела. леденога брда што је изнад воде; сваки се чуди, нарочито при непријатељском расположењу, да се брдо усуђује прићи му близу, управо до зуба његове зле воље, да немарно плива противу ветра његова одобравања, јер не види потопљених осам деветина леденога брда, које су под влашћу јачих струја. Један вешт распоређивач и претерани систематичар жали се „да педагогика хоће да се ожени психологијом“. Ова 3јава чула се још пре неколико година. Филолог који проучава развиће језика на говору дечјем једва да има у виду лекара, којп мери, испитује очи, уши итд. а ниједан од њих не познаје инти марп за развиће осећања о сопственој личности, страха, гњева, правноверица, периода запнтересованости, подобности итд. у деце
Јединство положаја састоји се дакле у новом правцу иу концентрисању многих научних грана и метода на једном тредмепиј, докле раније никако не беше ове везе и јединства." Даље је важна новина; заједнички рад знатних академских стручњака са нешколованим родитељима и са учитељима основних школа, тако да сваки имаде својих нарочитих интереса. Ну ова појава, изазива кадшто, услед ранијих предања академског живота, негодовање, те стога није чудо, што ее чују с једне стране претерана очекивања, а с друге стране претерана страховања.
Једна од најстаријих замерака противу проучавања деце, која се сада већ ретко кад чује, то је: да оно донекле ремети слободу дечју и да им скреће пажњу на себе. Пре неколико година имао сем прилике да чујем једног професора (Мипсерберга), који је пред многобројним бостонским учитељима, уз одобравање, са великом ватром изјавио: да он не би никад своју децу духовно „вивисецирао“, да би их он волео, али не проу' чавао итд. „Све што могу рећи са најдубљим уверењем, то је да не верујем у вредност психологије за учитеља“ (Минстерберг). У исто време оптужиле су једне велике њујоршке новине под најзвучнијим натписом једног професора са Университета Колумбије (Њујорк), да он своју рођену децу подвргава истражи-