Учитељ

450 = Учи

издавао (Тће Редасовјеа] Зепипату п Тће Атлемсап Јоштпа] о! Рзусћојовле), Ова питања су шта више често пута претресана ну дневним и недељним листовима. Учитељи свих школа, мајке свих ступњева образованости, ученици виших школа и учитељских семинара испуњавају упитне табаке и скупљају се, кадгод могу, да би своје резултате упоредили и претресли најновију књижевност по овој грани. Ја сам добио око две хиљаде писама из свих делова света, у којима су ме питали како ће да организују месни рад, које књиге препоручујем за штиво, а често пута сам умољен , и за савет у поступању са децом. За ове послове могао би под. нети нарочит секретар, који би се посветио искључиво овом послу, и тако би се можда створио нов један позив, који би се могао назвати пситичкомљ оршопедијом пили науком о духовном лечењу деце.

Учитељи и учитељице, који живо суделују у покрету на дечјој психологији, обично су најнапреднији између млађих људи и жена; заступљени су и академски образовани наставници, код којих није превагнуо конзерватизам старости. Наравно да је ово срећан предзнак, јер идеали младих људи и жена чине, по правилу, најбољу грађу за прорицања. Истина уда има често пута одушевљења без знања, и у покрету дечје пеихологије има врло много придошлица и ситничара; ну оваких лица можемо наћи у колосеку свих покрета, кад се ови донекле рашире. Докле је проучавање деце наишло на многе огорчене и опаке нападе, оно ипак досада није доживело надлежну критику. Као нека нова биљка, оно је пореметило кругове систематичара, који живе само у сфери дефиниција, у њој се само крећу, те новим и старим наукама прописују правила, као геометри који премеравају уображене улице или полицајци, који хоће у селу да изнуде исти ред као у вароши. По Колршџовој умној изреци, критичари треба да теже за тим, да се најпре оријентишу о схватању ауторову, пре него се даду на критику његових излагања. Браниоци садашњега стања и вође консервативне војске већ су на разним местима доспели до поравнања и прилагођивања.

Проучавање деце је покрет, који још није класификован, који је у извесном смислу без примера; то је донекле психоло-_ гија, донекле аптропологија, донекле медицина и хигијена. Оно је ва сваком ступњу присно срдно са проучавањем животињског инстикта, са обичајима и погледима природних народа; она има јасну етичко фалософску страну, донекле оно што се назива вишом