Учитељ

446 У ЧИТЕЉ

Да је разумевање уметности и обучавање у њој могућно нормалним људима, то се у наше време најсјајније доказује животом у лицу запално-европске школе, а нарочито американске школе, тде уметност напаја цео живот ученика.

Нема сумње, да у мишљењу шире публике о питањима обучавања уметности постоји нека збрка појмова. Кад кажу да се уметност не може научити, свакојако хоће да рекну да се од обичног човека не може створити уметник, стваралац, — свакојако имају у виду чисто уметничку делателност човекову.

Па да ли је истина могућно створити уметника од човека, који није обдарен особитим стваралачким даром >» Наравно није.

Сетимо се како карактерише уметника Пушкин у познатој песми „Пророк“. Не, дар „језиком палити срца људска“ даје се само одабранима, „онима којг је Бог својим прстом обележио“, и не може пасти у део свакоме и свима.

Но од признања немогућности васпитати, створити песнике и уметнике још је далеко до тврђења да је уметност удео само неких.

Може ли цртање у опште-образовној школи да тежи чисто уметничким задацима7 На то питање има само један одговор.

„Цртање спрема дете за уметника у толико, у колико га учење матерњег језика спрема за песника“. Тим прекрасним речима кратко, али необично јасно и тачно писац „Историје цртања“ одређује место цртању међу школским предметима, а уједно с тим и однос његов, као наставног предмета, према уметности. Као год што учење ма. терњег језика, развијајући мишљење. и правилно исказивање својих мисли, с једне стране; води к познанству с најбољим узорима домаће књижевности, а облагорођавајући и васпитајући код човека укус за истински лепо, изредно и узвишено, с друге стране, тако исто и учење цртања има за циљ да развије способност „гледања“ и правилног саопштавања виђеног, развијајући у исто време и естетички укус ученика. Нема сумње цртање је онај темељ, на коме вештак постројава уметничко дело, као год што вештак у говору ствара бисер уметности од овог обичног језика, којим се служимо ми, обични смртни; но од знања елементарних правила граматике и синтаксе још је далеко до уметничког стварања, а, исто тако, и знање помоћу плајваза нацртати ма какав предмет из околног света још се не може назвати уметност. Уметност у својим. последњим резултатима има са школским цртањем исто тако мало заједничкога, као и поезија са простом писменошћу. Цртање има скромне циљеве, који су обухваћени у ускоме оквиру школскога предмета, подешенога према лицу средњих способности, и никада не може претендовати на решавање каквих специјалних уметничких задатака. Цртати може сваки ко има здрав разум, нормалан вид и здраве руке. Разлика у ученичким радовима зависи, наравно, од већих или мањих способности, талента и вредноће. Но зар се та иста разлика не примећава и при учењу других школских предмета и не зависи од тих истих услова, па ипак ко би се решио да тврди. како су за учење основа математике или научних предмета по-