Учитељ

ЦРТАЊЕ КАО ОПШТЕ ВАСПИТНИ ПРЕДМЕТ 441 ·

требне некакве нарочите способности! Прави циљ образовне школе није да негује таленте. То не значи да школа треба да занемари развитак постојећих склоности, него само да она не може да стави себи у задатак чисто уметничке циљеве. Једном речи, она не може да научи уметничком сшварању, него је само дужна да научи да се разуме уметност.

Према томе, умешност треба да буде општа, ц сваки Писмем човек фреба да уме разумети исту.

Заступници утилитарног гледишта могу овде рећи, како је мало само разумети, да свако знање треба да буде практички применљиво. Ми се потпуно слажемо с тим мишљењем и такође сматрамо, да цртање не треба учити искључиво ради општег образовања и да томе по суштини саме ствари и нема места: на крају крајева свако се знање и умење цени са практичне стране и корисности. Ако се обратимо историји писмености, видећемо. да цртеж на освитку историјског живота преставља собом један начин општења међу људима.

Још у оно време, кад су људи употребљавалн оруђа од камена, кад су живели по пећинама, кад нису знали за ватруи хранили се сировим месом убијених животиња — пећинских медведа, носорога и мамута, — још су тада, вели историк писмености,! наши преци исецали на камену и изрезивали на дрвету и кости, а често и шарали слике околних предмета. То првобитно сликање није тада задовољавало никакву животну потребу, него је било резултат човекове тежње за подражавањем. Но у току времена а, по свој прилици, у брзо — људи су се уверили, да се цртежем веома лако изражавају своје мисли. Од тог тренутка цртеж у човековим рукама има утилитаран циљ, поставши једна врста језика. Треба ли говорити о томе, како тај графички језик, уступајући у многоме усменом и писаном језику, има над њим многа пргимућства у погледу јасности, очигледности, опште разумљивости> Ко из сопстваног искуства не зна, како је често довољна проста тема да се са свим јасно схвати садржина неколиких страница тешко разумљиве књиге. Нарочито учитељ зна, како често и најубедљивија реч уступа пред двема трима потезима на школској табли.

Или ко од нас није читао о делима неустрашивих — и истинитих и измишљених — испитивача непознатих предела и пугника, који су се с дивљацима споразумевали помозу цртежа на земљи» Зар није то најбољи доказ, да је цртеж свакоме подједнако приступачан и разумљив, да је то до извесног ступња онај универзални језик, који не зна ни за народност ни за племе и који уједињава човечанство > =

Но даље. Ако из даљине од неколико хиљада година назад учинимо један гигански корак у наше време и завиримо у једну дечију собу, видећемо поражавајућу сличност између цртежа детета

+ Шницерф, И. Иллострированнал всеобцал исторји писрменђ.